Konferencija Strategija reformi

Beograd, 15. septembar 2001. godine

Strategija reformi Govori i tekstovi sa konferencije Strategija reformi odrzane 15. septembra 2001. godine Broj strana: 52

Velicina: 804 kB

     Foto galerija     

U beogradskom Sava centru je 15. septembra odrzana konferencija Strategija reformi u organizaciji Centra za liberalno-demokratske studije, sa ciljem organizovanja javne rasprave o pravcima reformi u neposrednom dijalogu predstavnika vlasti, nezavisnih eksperata, univerziteta, sindikata, poslodavaca i nevladinih organizacija.

Ova konferencija predstavljala je uvodni razgovor u nizu predvidjenih otvorenih foruma, a u cilju stvaranja konsenzusa o reformama. Uvodnicari su bili: predsednik SRJ Vojislav Kostunica, predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, predsednik Veca gradjana Savezne Skupstine Dragoljub Micunovic, ministar finansija Republike Srbije Bozidar Djelic i ministar za socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Gordana Matkovic. Potom su clanovi Centra za liberalno-demokratske studije ocenili perspektive politickih (Slobodan Samardzic), ekonomskih (Ivan Vujacic) i socijalnih reformi (Bosko Mijatovic).

Predsednik Vojislav Kostunica je u svojm referatu "Sta jesu, a sta nisu reforme" kritikovao dosadasnja reformska ostvarenja oznacujuci ih kao "povrsinsko preuredjenje odnosa, medju vec postojecim elementima, sustinski nepromenjenim", kao i "hiperaktivnu drzavu" i njeno vladanje uredbama. Zalozio se za liberalizaciju i vladavinu prava, kao i za postovanje postojecih ustava i zakona "dok se ne promene" i njihovu promenu u "legalnom i legitimnom postupku". Naglasavajuci znacaj politickih reformi za sveukupno reformisanje drustva i drzave, on se posebno zalozio za sto skorije promene u ustavnom sudstvu, pravosudnom sistemu i sistemu javne uprave: "ako bi pravosudni sistem postao funkcionalan i nezavisan, uskoro bi mogao da postane zila kucavica svih reformskih zahvata u zemlji".

Predsednik Vlade Srbije Zoran Djindjic je naglasio da se vlada nalazi u svojevrsnom "bermudskom trouglu" resavanja tri medjusobno nespojiva prioriteta (odgovaranja na visoka ocekivanja gradjana, zelje za stabilizacijom institucija pravne drzave i teskoca promene nasledjenih institucija), sto je tera na resavanje dnevnih problema i trazenje nekonvencionalnih resenja, vise nego na strateskka pitanja. (Osporavajuci opravdanost pozivanja na legalitet u neredovnoj situaciji, sto je uporedio sa "Buridanovim magarcem" koji ostaje ukocen pred problemima zbog nepromenjene institucionalne strukture, premijer se zalozio i opravdao dnevno postupanje vlade.) Kako se radi o jednoj unistenoj privredi, gde je "nesto trulo, a nesto zdravo", sa velikim podrucjima "sive ekonomije", mesavinom jos uvek ustavno legitimne "drustvene svojine" i radjajucom privatnom svojinom i nizom drugih raznorodnih elemenata karakterisiticnih za nase drustvo, to "nema dovoljno elemenata za funkcionisanje trzista, pa se postavlja pitanje samo mere (drzavne) intervencije)." Pored ovog opravdanja neliberalnog postupanja vlade, koja "intervenise dnevno", premijer je naglasio da se vlada ne nudi, niti sama dirizisticki intervenise, vec se pojavljuje sa svojom intervencijom samo tamo gde je "vapijuci pozvana" da intervenise, zakljucujuci da ce "trziste tek iduce godine da odredjuje cene".

U domete reformi, premijer je nabrojao: novu koncepciju budzeta ("svi prihodi realni, svi rashodi realisticni"), donosenje poreskih zakona i pocetak procesa privatizacije, kao i regulisanje unutrasnjih dugova i stvaranje tranzicionog fonda za prestrukturisanje radne snage, kao socijalni program tranzicije.

Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus je naglasio da je, zbog niza prepreka, sveobuhvatna reforma pretvorena u parcijalnu, ali je zato ostala brza iako nedovoljno uravnotezena (s obzirom na odnos dobitaka i gubitaka), nedovoljno radikalna, neotporna na politicke uticaje i nedovoljno finansijski podrzana iz inostranstva. Uprkos tome, Labus je visoko ocenio neke domete, kao sto su ukljucenje u medjunarodne organizacije, stabilizacija, fiskalna reforma, liberalizacija trgovine, unutrasnji dugovi, izbegavanje institucionalnog vakuuma i deregulacija, ali ukazao i na polovicne rezultate u pogledu reforme cena struje i komunalnih usluga, privatizacije, reforme preduzeca, prestrukturiranja banaka i pokusanu neuspelu reformu penzijskog sistema. Ipak, izrazavajuci blagi optimizam, on je naglasio da je, radi ostvarenja ciljeva reformi, neophodno ubrzati ustavna resenja, odrzati politicki konsenzus unutar DOS-a, ubrzati zakonodavnu aktivnost i reformu sudstva.

Gordana Matkovic, ministar za socijalna pitanja, naglasila je da su u ovoj oblasti preduzete mere ka promeni uloge drzave, uvodjenju elemenata trzista, uvodjenje konkurencije, decentralizaciju i povecanje odgovornosti pojedinca za sopstvenu sudbinu, kao uslovima ostvarenja reformskih procesa. Posebno se zadrzavajuci na socijalnoj zastiti i penzijskom sistemu, ministarka Matkovic je naglasila da je za prvo neophodno ciljno usmeravanje na siromasne porodice sa decom, a za drugo promena penzijskog sistema koji se tekuce finansira, sto je veliko opterecenje za privredu.

Dragoljub Misunovic je ukazao na probleme unutar koalicije na saveznom nivou koji uticu na sporost odlucivanja. Posebno se zadrzavajuci na parlamentarnom zivotu, on je naglasio da nizak nivo politicke kulture i snaznu parlamentarnu opstrukciju kao smetnje demokratskom odvijanju politicog ziovta i ostvarivanju neophodnih reformi. Spora modernizacija, stabilna patologija (kriminal, korupcija,) sputavaju napredak i donose pad optimizma u odnosu na proslu godinu.

Bozidar Djelic je naglasio da cemo imati "meki trbuh" reformi za sest do devet meseci, kada ce se i pokazati koliko je realno ostvareno. Cesto se radi ono sto je hitno, a nedovoljno vazno, upravo zbog situacije koja je zatecena. Danasnji rizik je, po njemu, najveci stepen rizika "rumunizacije" u smislu nepostojanja jasnog koncepta reformi, pa se on menja svake druge godine, i nedovoljne podrske reformama, a taj rizik je uvecan upravo zbog uvecanih kritika i nejedinstva unutar DOS-a u pogledu reformi. On je naglasio da je zbog toga "siroka koalicija najbolji kontrolni mehanizam" u slucaju nepostojanja jasne konstruktivne opozicije, gde "partneri treba da gledaju jedni na druge". Djelic je ukazao i na paradoks reformi da stariiji koji su prirodno konzervativniji, najvise dobijaju od brzih i dubokih reformi, protiv kojih su najvise okrenuti.

Nakon predstavnika vlada SRJ i Srbije, o politickim, ekonomskim i socijalnim reformama su kriticki govorili clanovi Centra za liberalno-demokratske studije. Slobodan Samardzic je ukazao na tezak kontekst za institucionalne promene, prvenstveno s obzirom na nereseno drzavno pitanje zajednice Srbije i Crne Gore. On se zalozio za promenu partijske scene i prelazak sa "zaledjenog pluralizma", kakav danas postoji, na "normalan takticarski pluralizam". Ali je naglasio da je unutar DOS-a, a pre diferenciranja, potrebno ostvariti prethodni konsenzus, "okrenuti se vaznim globalnim ciljevima: promeni ustava i donosenju izbornog zakona".

Ivan Vujacic je, komentarisuci ekonomske reforme, ukazao, pre svega, na iluzije od kojih pate ljudi u nasem drustvu (da su zaposleni a godinama ne rade, da je fabrika u kojoj rade njihova i da je drzava majka koja sve daje), ne shvatajuci da se stosta promenilo i da takve iluzije samo usporavaju i njihovo licno napredovanje i napredovanje drustva u celini. Nabrajajuci rezultate Savezne na spoljnoekonomskom planu, on je ukazao na potrebu donosenja adekvatnog zakona o regulisanju zarobljene devizne stednje i izmenu zakona od kojih zavisi funkcionisanje trzisne privrede: zakona o berzama, zakona o hartijama od vrednosti, zakona o stranim ulaganjima i zakona o preduzecima, cije je revidiranje neophodno.

Naglasavajuci da je republicka vlada ostvarila veliki pomak u fiskalnoj politici i reformi poreskog sistema, Vujacic je ukazao i na dalekosezne domete Zakona o privatizaciji, ali i na neke manjkavosti, kao sto je velika diskrecija Vlade i njenog Ministarstva za privatizaciju i Agencije za privatizaciju i tenderske komisije On je posebno naglasio problem dvoseklog maca privatizacije u slucaju jos nesprovedene privatizacije, a ukinutog samoupravljanja i davanja direktorima drustvenih preduzeca prava vlasnika, postavljajuci pitanje njihove odgovornosti i "goptovo nepostojeceg mehanizma kontrole nad njima" i zakljucujuci da "Vlada ne sme da stvara ocekivanja da je ona adresa na kojoj se resavaju svi problemi".

Bosko Mijatovic je u obuhvatnom pregledu problema socijalne politike zakljucio da je u poredjenju sa drugim institucionalnim reformama, reforma socijalnog sektora teza i slozenija. i zalozio se za neugledanje na druge u ovom domenu, vec "hrabro kretanje ka inovativnim reformama", gde pokusaji novog mogu vise da pruze nego ponavljanje gresaka drugih. Naveo je i principe na kojima bi trebalo da pociva reforma socijalnog sektora: suverenost pojedinca, drzavna pomoc onima koji su zaista siromasni, konkurencija, nova uloga drzave i zdravo finansiranje.

U diskusiji koja je nastupila nakon uvodnih izlaganja clanova vlada i clanova organizatora konferencije ucestvovali su: Marija Bogdanovic, rektor Beogradskog univerziteta, prof. Ljubomir Madzar, rektor BK univerziteta, prof. Cedomir Cupic, prof. Milan Podunavac, Branislav Canak, predsednik sindikata "Nezavisnost", dr Miroslav Hadzic iz Centra za civilno-vojne odnose, akademik Niksa Stipcevic, prof. dr Snezana Simic, prof. dr Bosko Zivkovic i Nebojsa Atanackovic predsednik Udruzenja poslodavaca, ukazujuci na oblasti koje nisu jos zahvacene reformom (zdravstvo, bezbednost i demokratska kontrola vojske i policije, obrazovanje i visoko skolstvo) ili na preveliki intervencionizam drzave i bavljenje resavanja problema pojedinih ugrozenih slojeva i konkretnih preduzeca, kao primer netrzisnog ponasanja.

Kao prva konferencija otvorenog foruma za izgradnju javnog konsenzusa o reformama, konferencija Strategija reformi je, prema zakljucku ucesnika, otvorila javni dijalog koji ce se nastaviti u organizaciji istog centra po pojedinim oblastima reformi shodno dinamici odlucivanja u parlamentima Srbije i Jugoslavije.