Medjunarodna konferencija Korupcija u Srbiji

Beograd, 20-21. septembar 2001. godine

     Foto galerija     

Medjunarodna konferencija, pod nazivom Korupcija u Srbiji, odrzana je 20. i 21. septembra 2001. u Beogradu, u Sava Centru. Konferencija je bila sastavni deo CLDS-ovog projekta Korupcija u Srbiji i okupila je ljude iz samog politickog vrha SR Jugoslavije i Srbije (iz zakonodavne, sudske i izvrsne vlasti), ljude iz vladinih agencija (iz Savezne uprave carina, Uprave javnih prihoda itd.), sudije i advokate, strucnjake iz vodecih nevladinih organizacija, sindikata, udruzenja poslodavaca, lokalnih ekspertskih organizacija, kao i ljude iz medija (stampanih i elektronskih), itd. Sto se tice medjunarodnih ucesnika, u radu Konferencije uzeli su ucesca predstavnici Medjunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, Ministarstva pravde SAD-a, Transparency International, Economist Intelligence Unit (London), Crown Agents (Velika Britanija), SAD-a, Instituta za trzisnu ekonomiju (Sofija, Bugarska), kao i predstavnici Antikorupcijske komisije Republike Ukrajine.

Medjunarodnu konferenciju otvorio je dr Dragoljub Micunovic - predsednik Veca gradjana Savezne skupstine. On je istakao da je korupcija u samoj ljudskoj prirodi i da socijalni napredak nece, sam po sebi, iskoreniti korupciju. Pored toga, dr Micunovic je ukazao na pojedine fenomene korupcije u skorijoj istoriji Srbije, naglasavajuci da je korupcija u vreme komunistickog rezima (pre Milosevica) bila zasnovana na privilegijama clanova partije, i da je kao takva nasledjena i potpuno razvijena u vreme Milosevica i njegovih saradnika. Na kraju, dr Micunovic je istakao da je Srbija danas veoma korumpirana, buduci da je izuzetno siromasna i jer ne postoji tradicija vladavine prava.

Drugi govornik na Konferenciji bio je Mladjan Dinkic, guverner Narodne banke Jugoslavije, koji je dao kratak izvestaj o tome sta je, na planu borbe protiv korupcije, ucinjeno u Narodnoj banci, i, posebno po pitanju zamene kadrova u Banci. Posebno je ukazao na tri glavna izvora korupcije u Srbiji danas: nizak dohodak i osiromasenje velikog broja ljudi u zemlji, nedostatak transparentnosti u procesu donosenja javnih odluka, kao i neefikasnost pravosudnog sistema u borbi protiv korupcije. Guverner Dinkic je ocenio da je neefikasnost sudstva glavni kamen spoticanja u borbi protiv korupcije.

Minister finansija u Vladi Republike Srbije, Bozidar Djelic ukazao je na tri aktuelne antikorupcijske aktivnosti Ministarstva finansija i Vlade Srbije: 1) osnivanje Antikorupcijskog saveta, u kome treba da budu vodeci strucnjaci civilnog sektora, odnosno nevladinih organizacija, koji ce razmatrati zakone, pravila i propisime i prostor koji oni stvaraju za korupciju, 2) osnivanje Antikorupcijske komisije, tela vlade, koje ce koordinirati aktivnosti vise ministarstava u pogledu borbe protiv korupcije, i 3) pripremanje paketa, antikorupcijskih zakona koji ce biti predlozeni Narodnoj skupstini na usvajanje u dogledno vreme. Osim toga, ministar Djelic je predstavio najnoviji plan Vlade Srbije za borbu protiv korupcije. Plan akcije sastoji se iz pet osnovnih segmenata: izgradnja novog institucionalnog okvira, reforma javne uprave, ekonomska reforma (reforma ekonomske politike), podsticanje razvoja civilnog drustva i razvoj politickog okruzenja, pogodnog za borbu protiv korupcije.

Gospodin Zoran Ivosevic, sudija Vrhovnog suda Srbije, je u svom izlaganju dao pregled mehanizama korupcije u srpskom sudstvu, navodeci klijentelizam kao najcesci oblik korupcije. Za donosenje odgovarajucih presuda, sudije danas primaju sve, pocev od gotovine do unapredjenja u neki od Vrhovnih sudova. Sudstvo se mora suociti sa krizom integriteta, u kojoj se danas nalazi i pronaci izlaz iz krize. Prilika za to je u novom paketu zakona o sudstvu, koji samo sto nije odobren u Skupstini Srbije i u lustraciji (uklanjanju) korumpiranih sudija iz sudova.

Nakon uvodnih izlaganja, usledila je radna sednica tokom koje su prezentirani glavni rezultati istrazivanja studije Korupcija u Srbiji. Dve prezentacije bile su posvecene empirijskim rezultatima istrazivanja. Prvu prezentaciju imala je Mirjana Vasovic o rezultatima ankete (istrazivanja) javnog mnjenja, a drugu Slobodan Vukovic o rezultatima ankete u kojoj su ucestvovali privatni preduzetnici. Vladan Begovic, direktor Savezne uprave carina, objasnio je situaciju u Carini, navodeci nekoliko posebnih slucajeva korupcije vezanih za sverc. Dragor Hiber je prokomentarisao neke rezultate istrazivanja o korupciji u sudstvu, isticuci poslednji predlog za izmenu Krivicnog zakona Srbije). Bozo Stojanovic, Bosko Mijatovic i Boris Begovic imali su izlaganja o izvorima, mehanizmima i posledicama korupcije u Srbiji, stavljajuci naglasak na ekstenzivni drzavni intervencionalizam, traganje za rentom i raspodelu blagostanja.

Popodnevna sednica prvog dana Konferencije, bila je sednica na kojoj su izlaganja imali gosti iz inostranstva. Michael Zarnowiecki predstavio je napore Svetske banke u pomoci zemljama clanicama u borbi protiv korupcije, posebno u oblasti korupcije na carini. On je predlozio cetiri glavna segmenta strategije borbe protiv korupcije. To su: analiza postojecih procedura i organizacije administracije, restruktuiranje radne snage u administraciji i obezbedjivanje pristojnih zarada, podela ovlascenja razlicitih sluzbi koje se bave medjunarodnom trgovinom (protokom robe preko granice) i, na kraju, stvaranje opsteg politickog i javnog raspolozenja podrske borbi protiv korupcije na carini.

Peter Sanfay je dao pregled aktivnosti Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj u borbi protiv korupcije u zemljama clanicama. Postoji nekoliko oblika tih aktivnosti. Prvi je program istrazivanja korupcije koji ukljucuje i istrazivanje poslovnog okruzenja i uspesnosti poslovanja preduzeca (BEEPS) - projekat koji je implementiran u gotovo svim zemljama clanicama Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. Jos neke aktivnosti prate ovaj program: stroga politika nabavki Banke, rigorozna zastita integriteta projekta, poboljsavanje korporativnog upravljanja i aktivnog dijaloga sa vladama regiona, koje mogu uticati na politiku upravljanja. Istaknuto je da ce, posto je SRJ postala clanica EBRD-a, sledeci program istrazivanja korupcije obuhvatiti i Jugoslaviju.

Brenda Jonhson, iz Ministarstva pravde Sjedinjenih Americkih Drzava, fokusirala je svoju prezentaciju na zakonodavne mere u borbi protiv korupcije, posebno na one upravo primenjivane u Sjedinjenim Drzavama. Istakla je da uspesnost, odnosno efikasnost krivicnog gonjenja vezanih za korupciju zavisi od administrativne sposobnosti vlade.

Danijel Pantic, sef lokalne kancelarije Transparency International, je dao kratak pregled aktivnosti ove organizacije s posebnim naglaskom na aktivnosti lokalne kancelarije u Srbiji.

Krasen Stancev, predstavnik bugarskog Instituta za trzisnu ekonomiju, imao je kracu prezentaciju o borbi protiv korupcije u Bugarskoj, razotkrivajuci narocito dosadasnje slabosti ovakve strategije.

Drugi dan Konferencije je bio posvecen strategiji borbe protiv korupcije; s tim u vidu Bosko Mijatovic, Bozo Stojanovic, Dragoljub Kavran i Boris Begovic izneli su tri osnovna segmenata antikorupcijske strategije: 1) ekonomska reforma zasnovana na deregulaciji, 2) reforma zakonodavstva, kako bi se suzila diskreciona ovlascenja drzavnih sluzbenika (uvodjenje formalnih procedura), i 3) reforma javne uprave, odnosno javnih sluzbi. Diskusija koja je usledila, uglavnom je bila posvecena korupciji u pravosudju, i opsti zakljucak je bio da bi nastavak projekta trebalo da bude istrazivanje korupcije u pravosudju i odredjivanje strategije za borbu protiv korupcije u toj oblasti.