Konferencija Reforma pravosudja

Beograd, 27. oktobar 2001. godine

Foto galerija

U beogradskom Sava Centru je 27. oktobra. odrzana konferencija Reforma pravosudja u sklopu javne rasprave o pravcima reformi, a u okviru projekta Centra za liberalno demokratske studije "Stvaranje konsenzusa za reforme". To je treca u nizu od deset planiranih konferencija posvecenih posebnim segmentima tranzicionih reformi u Srbiji i Jugoslaviji, a koje treba da obezbede javnu raspravu u neposrednom dijalogu predstavnika vlasti i nezavisnih eksperata, interesnih grupa i nevladinih organizacija. Cilj projekta je da ubrza i unapredi rad na reformama i da podstakne podrsku reformama u drustvu. Uvodnicari na ovoj konferenciji su bili: predsednik SRJ Vojislav Kostunica, ministar pravde i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije Vladan Batic, sudija Vrhovnog suda Srbije Zoran Ivosevic i advokat Djordje Mamula (DSS). U ime Centra za liberalno-demokratske studije komentator je bio prof. dr Dragor Hiber, predsednik Odbora za pravosudje Skupstine Srbije.

Predsednik SRJ Vojislav Kostunica je u svom referatu "Pravna drzava i sloboda" naglasio da reforme u oblasti pravosudja treba da dovedu do uspostavljanja i odrzanja pravne drzave. Pritom je ukazao na cinjenicu da je pri izgradnji evropskog liberalnog poretka vazno koristiti sopstvenu pravnu tradiciju, prilagodjavajuci joj i primeravajuci savremene pravne standarde: "Nista ne mozemo tek tako preuzeti, kao pomodnost, vec moramo temeljito, iz korena, pretresti ceo pravosudni sistem".

Ukazujuci na sporost i neefikasnost reformi u ovoj oblasti, predsednik Kostunica je zakljucio da cesto nisu u pitanju slabosti zakona (npr. krivicnog) koliko neefikasnost otkrivanja delikata i gonjenja pocinilaca. U tom smislu je kritikovao selektivnu politiku u pokretanju krivicnog postupka u vezi sa optuzbama za korupciju.

Posebno se zadrzavsi na problematici sudova i sudija, Predsednik Kostunica se zalozio za novi pravosudni koncept koji bi podrazumevao ujednacavanje prakse sudova na nivou drzave koje bi vrsio Vrhovni sud Srbije.

Sto se tice polozaja sudija, zakljucio je da tu jos nista ozbiljnije nije uradjeno ni normativno ni fakticki, te da donosenje novih zakona o pravosudju nije tako tezak poduhvat, vec je samo pitanje politicke volje da se to uradi, kao i uopste volje da se stvori uredjena, pravna drzava. Kad su u pitanju postavljanja sudija, Predsednik je ostro kritikovao "zakulisne igre", pri cemu se "u ime demokratije u drugi plan gura pravna drzava".

Ministar Batic je naglasio, pozivajuci se na razna domaca i strana istorijska iskustva, vaznost uredjenja ovog podrucja drustvenog zivota. U sveopstem sunovratu elementarnih kulturnih, moralnih i pravnih standarda i primcipa ranije diktatorske vlasti, narod je trazio pravde koliko i hleba i to, po ministru, ostaje vazan osnov za promene u pravosudju.ostaje narod tradzi hleba i pravde te da to ostaje vazan elemenata. Potom je ukazao na potrebu "prociscavanja" sudstva i uklanjanja iz njega onih koji su krivotvorili izbore, kaznjavali listove i glavne urednike sprecavajuci slobodu stampe, odbacivali krivicne prijave protiv mocnika bivseg rezima.

Sudija Ivosevic je ukazao na vaznost i osnovne karakteristike Radne verzije Zakona o sudovima i sudijama u ime radne grupe koja ga je pripremila za Ministarstvo pravde Republike Srbije. Uporedjujuci ovu verziju zakona i sa predlogom skupa od cetiri zakona Demokratske stranke Srbije, on je ukazao na uticaj "meteza raslojavanja vladajuce koalicije" kao na osnovni razlog unosenja u skupstinsku proceduru "alternativnog" seta zakona DSS-a, koji, po njemu, prekida javnu raspravu "drobeci jedinstvenu materiju na cetiri dela". Po njemu, radna verzija Ministarstva je zakon diskontinuiteta, koji omogucava i predvidja razmestaj sudija i na taj nacin "razumnu lustraciju". Za razliku od toga, predlog DSS-a predstavlja zakone kontinuiteta koji zadrzavaju postojece stanje uz izvesne novine, ostavljajuci sve dosadasnje sudije na njihovim mestima. Ipak je ukazao i na pojedine bolje strane i resenja predloga DSS-a (Zakon o visokom pravnom savetu i Zakon o sudovima).

Advokat DJordje Mamula je ukazao na potrebu opseznih reformi pravnog sistema od organizacije rada pravosudja i obrazovanja u oblasti pravnih nauka, do izmene procesnog zakonodavstva i formiranja pravosudnog budzeta.

Obrazlazuci predlog DSS-a, on je prvo ukazao na razloge podnosenja ovog "alternativnog predloga" u skupstinsku proceduru, koji se nalaze u sporosti reforme u ovoj oblasti i dugoj pripremi zakonskog predloga Ministarstva, pa je stoga potrebno ubrzati proces promena u pravosudju. Na prigovor da oko ovog predloga nije organizovana javna rasprava odgovorio je da nje nije bilo ni oko nekih drugih zakona.

Na kraju uvodnog dela rasprave, prof. Hiber je komentarisao radnu verziju Zakona o sudovima i sudijama Ministarstva pravde i predloge zakona o uredjenju sudova, o sudijama, o javnom tuzilastvu i o pravnom savetu. DSS-a.

Ukazao je, prvo, na novine ovih predloga kao sto su jacanje nezavisnosti sudstva i sudija, a u tom smislu posebno na ideju pravnog saveta kao profesionalnog tela za selekciju kadrova, garanciju nezavisnosti kroz novi nacin dodele predmeta sudijama, organzaciju sistema, vrste i stvarne nadleznosti sudova. Kritikovao je tezu o "blagoj lustraciji" sudije Ivosevica, koja, po njemu, nema potvrdu u projektu Ministarstva i ne bi se vrsila na osnovu zakona vec na osnovu nahodjenja. A ako nema lustracije onda svi ostali elementi predloga Ministarstva imaju karakter kontinuiteta, a ne diskontinuiteta. Ukazao je i na neke manjkavosti predloga DSS-a i zakljucio da postoji mogucnost uskladjivanja ovih predloga.

U diskusiji koja je nastupila nakon uvodnih izlaganja ucestvovali su: advokat dr Slobodan Beljanski, prof. dr Momcilo Grubac, sudija priovrednog suda Savic, predsednik Vrhovnog suda Leposava Karamarkovic, advokat Aleksandar Lojpur, prof. dr Zoran Tomic, Predsednik upravnog odbora Drustva sudija Omer Hadziomerovic, Sektretar Drustva Branislava Goravica, prof. dr Ljubo Sirc, predsednik CRCC iz Londona, savetnik u ministarstvu unutrasnjih poslova Republike Srbije Boza Prelevic, advokat DJordje Ninkovic, sudija Ivosevic, advokat Mamula i prof. dr Ilija Vujacic.

Diskusije prof. Grubaca, Boze Prelevica i prof. Vujacica su bile nacelnijeg karaktera o reformi pravosudja uopste i potrebi jasnog utvrdjivanja ciljeva i prioriteta sto se tice opste strategije reformi u pravosudju, zakonskih okvira i institucija kompetentnog i efikasnog pravosudja, koje bi predstavljale zahtevima moderne liberalne drzave primereno pravosudje.

Ostali ucesnici su se uglavnom zadrzali na problemu pojave dvaju predloga zakona u skupstinskoj proceduri i ukazali na mogucnost i potrebu njihovog uskladjivanja i sazimanja u jedinstven predlog zakona. Tako su propitivana pojedina resenja i ukazano na manjkavosti kako jednog, tako i drugog predloga. S obzirom da su u raspravi ucestvovali sudije, advokati, tuzioci, profesori prava i drugi strucnjaci zaposleni u pravosudju, diskusija je imala karakter strucne javne rasprave koja je inace izostala, sto je bila i osnovna zamerka predlogu DSS-a. Nalazeci dovoljno prostora za moguce ujednacavanje dvaju predloga, gde bi se koristile bolja resenja iz svakog od njih, ucesnioci u raspravi su se opredelili za srednje resenje izmedju dva predloga. Vecina diskutanata je predlozila da se dve radne grupe sastanu i naprave zajednicki predlog stapanjem dvaju predloga, a tamo gde nije moguce ostavljanjem alternativnih resenja koja bi zatim u skupstinskoj raspravi bila razresene pri donosenju zakona.

U zavrsnoj reci se sudija Ivosevic slozio sa ovim predlogom i izrazio spremnost da se radi na uskladjivanju predloga, dok se advokat Mamula nije izjasnio o tom predlogu. Ipak, odmah po zavrsetku konferencije sastali su se clanovi radnih grupa u nameri da ispitaju mogucnost formulisanja zajednickog preloga zakona.

Kao treca konferencija otvorenog foruma za izgradnju javnog konsenzusa o reformama, konferencija Reforma pravosudja je, po oceni ucesnika, posebno bila korisna zbog jedinstvene mogucnosti struke da reaguje na predlog skupa zakona DSS-a i da proceni dve alternativne verzije zakona pre odlucivanja u Skupstini.