Konferencija Reforma penzijskog sistema

Beograd, 2. novembra 2002. godine

Foto galerija

     U beogradskom Sava Centru je 2. novembra 2002. godine održana konferencija Reforma penzijskog sistema u sklopu javne rasprave o pravcima reformi, a u okviru projekta Centra za liberalno demokratske studije "Stvaranje konsenzusa za reforme". To je deveta u nizu od dvanaest planiranih konferencija posvećenih posebnim segmentima tranzicionih reformi u Srbiji i Jugoslaviji, a koje treba da obezbede javnu raspravu u neposrednom dijalogu predstavnika vlasti i nezavisnih eksperata, interesnih grupa i nevladinih organizacija. Cilj projekta je da ubrza i unapredi rad na reformama i da podstakne podršku reformama u društvu.
     Uvodničari konferencije bili su Gordana Matković, ministar za socijalna pitanja u vladi Srbije, Aleksandra Pošarac iz Svetske banke i Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije.
     Gordana Matković je prezentirala stanje penzijskog sistema u Srbiji i podsetila na reformske promene koje su izvršene prošle godine (podizanje starosne granice, novi tip indeksacije penzija i ustanovljavanje jedne minimalne penzije). Potom je govorila o predstojećoj penzijskoj reformi. Iznela je opredeljenje za zadržavanje prvog penzijskog stuba (javnog osiguranja sa tekućim finansiranjem), a zbog sigurnosti za penzionere; najavila je uvođenje trećeg stuba (dobrovoljnog privatnog osiguranja zasnovanog na štednji/kapitalu), kojim će biti moguće dopuniti 'državnu' penziju; njeno je mišljenje da još nije došlo vreme da se priđe operacionalizaciji drugog stuba (obaveznog privatnog osiguranja zasnovanog na štednji/kapitalu), a zbog visokih tranzicionih troškova i ograničenih regulatornih i administrativnih kapaciteta. Navela je osnovne elemente predstojeće reforme prvog stuba penzijskog osiguranja. Prvo, da penzije u daleko većoj meri odgovaraju uplaćenim doprinosima. Drugo, da se smanji prevelika redistribucija unutar penzijskog sistema, ali uz zadržavanje potrebnog nivoa solidarnosti. Treće, stvaranje fiskalno održivog penzijskog sistema. Četvrto, da opterećenje penzijskih osiguranika bude razvomernije, tj. da se opterete i oni dohoci na koje se sada ne plaća doprinos.
     Ministarka Matković govorila je detaljnije o budućem načinu obračuna penzija, tj. o bodovanju, vrednosti boda i produženju perioda sa najboljih deset godina na ceo radni vek. Po njenoj oceni, budući sistem je pravedniji i podsticajniji nego postojeći. Iznela je i ocene efekata novog sistema: većina bi prošla bolje, i to su uglavnom oni sa nižim zaradama, dok bi manjina prošla nešto lošije, a to su oni sa višim zaradama. Očigledno je da je efekat karijere favorizovao osiguranike sa većom zaradom, a pri obračunu penzija na osnovu najboljih deset godina. Potpunije zahvatanje dohotka osiguranika izvelo bi se uvođenjem obaveze plaćanja doprinosa na ugovore o delu, autorske honorare, druge zarade zaposlenih (na primer, u preduzeću i privatnoj firmi) i slično. Predviđeno je i uvođenje dobrovoljnog penzijskog osiguranja u postojećem fondu zaposlenih.
     Gordana Matković je predstavila i brojne promene invalidskog osiguranja.
     Aleksandra Pošarac je iznela razloge u korist penzijske reforme. Prvi je činjenica da penzijski sistem ne ostvaruje svoju osnovnu funkciju, tj. ne obezbeđuje dovoljan dohodak starijim ljudima. I drugo, on je previše skup i fiskalno neodrživ, jer više od deset godina penzijski sistem pati od deficita koji se pokrivaju ili iz budžeta ili kroz inflaciono finansiranje. Neposredni uzroci krize su, sa jedne strane, prepolovljavanje društvenog proizvoda i, sa druge, penzijska politika i parametri penzijskog sistema. Naime, pretodnih decenija vođena je pogrešna politika ranog penzionisanja, visokog odnosa plate i penzije (visoka stopa zamene), preterano invalidsko penzionisanje i slično. Svoj doprinos dali su i demografski razlozi (starenje stanovništva) i neplaćanje doprinosa (siva ekonomija) Založila se za reformu koja će omogućiti pristojne penzije, uklanjanje deficita iz penzijskog osiguranja i podsticaje za ekonomski napredak.
     Boško Mijatović je sugerisao potrebu da i penzijski sistem bude zasnovan na modernim načelima socijalne politike, kao što su proširenje suverenosti pojedinaca, suženje solidarnosti, nova uloga države, oslonac na konkurenciju i zdravo finansiranje. Podvukao je preširoku postojeću solidarnost u penzijskom sistemu, naveo negativne posledice (od težnje ranijem penzionisanju do prelaska u sivu ekonomiju) i založio se za manju, ali bolju solidarnost u korist najsiromašnijih penzijskih osiguranika i penzionera. Zatim je razmatrao pojedine tipove rizika (makroekonomski, investicioni, demografski, politički) koje snose i aktivni osiguranici i penzioneri i založio se za njihovu minimizaciju i ravnomerni raspored. Govorio je i o tri moguća načina smanjenja opterećenja društvenog proizvoda penzijama: o rastu društvenog proizvoda, usporavanju rasta broja penzionera i usporavanju rasta realnih penzija. Rangirao ih je tim redom.
     Zoran Anušić, Svetska banka, prezentirao je komparativnu analizu penzijskih iskustava i reformi u zemljama u tranziciji. Anušić je podvukao sličnost izmeću inicijalnih teškoća sa penzijskim sistemom u Srbiji i drugim zemljama u tranziciji, posebno sa istočnoevropskim: starenje stanovništva, opadanje zaposlenosti, deficit penzijskog sistema, visoki penzijski doprinosi itd. Ukazao je na potrebu suštinske reforme sistema tekućeg finansiranja i podvukao činioce od kojih ona zavisi: visina implicitnog penzijskog duga, fiskalni uslovi, razvoj tržišta kapitala, političke preferencije itd. Naveo je reforme koje se vrše u zemljama u tranziciji. Kod obaveznog javnog osuguranja: podizanje starosne granice, postepeno izjednačavanje položaja žena i muškaraca, preispitivanje načina indeksacije penzija itd. U gotovo svim zemljama uvedeno je dobrovoljno privatno osiguranje, zasnovano na akumulaciji kapitala. Obavezno kapitalsko privatno osiguranje na početku je uvođenja, jer zahteva više iskustva i regulacije. Naglasio je da je svaka zemlja specifična i da konkretan oblik penzijske reforme mora tome biti prilagođen.
     Milan Đurić, predsednik sindikata penzionera Nezavisnost, ukazao je na težak položaj penzionera i založio se za ustanovljavanje posebnog penzionerskog socijalnog minimuma od šest hiljada dinara, koji bi im omogućio pristojan život. Predstavnik Saveza penzionera Srbije g. Savić podržao je predlog reformi penzijskog sistema.
     Mirosinka Dinkić je, polazeći od visokog opterećenja društvenog proizvoda zemlje penzijskim doprinosima i potrebe za stvaranjem pravednijeg sistema, podržala koncept penzijskih reformi.
     Predsednici unija poslodavaca Srbije i Jugoslavije Nebojša Atanacković i Dragutin Zagorac izneli su uverenje da je radikalna penzijska reforma nužna, kako bi se produžio radni vek zaposlenih i smanjilo opterećenje penzijskim doprinosima.
     Vojko Saksida, direktor osiguravajućeg društva Polis, izneo je potrebu osiguravajućih društava za diverzifikacijom rizika i želju Polisa da se uključi u poslove penzijskog osiguranja. Založio se za donošenje zakona o privatnom, dobrovoljnom penzijskom osiguranju. Mirjana Grbović, iz Dunava TBH, govorila je o nužnim makroekonomskim pretpostavkama punog razvoja privatnog penzijskog osiguranja u Srbiji.
     Zanimljiva rasprava o penzijskim pravima žena vođena je između Boška Mijatovića i Marije Todorović, bivšeg ministra za socijalna pitanja. Mijatović je predložio da se ukine postojeća povlastica koju uživaju žene, pozivajući se na načelo ravnopravnosti polova i zastarelost ideje da se različiti društveni problemi rešavaju kroz penzijsko osiguranje, ali se založio za novu beneficiju za žene u zavisnosti od broja rođene dece, a radi populacionih ciljeva. Todorovićeva je mišljenja da bi trebalo zadržati sadašnju penzijsku beneficiju za žene, uz tvrdnju da se žene tokom života nalaze u nepovoljnijem položaju od muškaraca i da se to mora respektovati.
     U diskusiji su sudelovali i drugi učesnici konferencije iz penzijskih fondova, privrede, Ministarstva za socijalna pitanja i nezavisni eksperti.