Konferencija Reforma radnog zakonodavstva
Beograd, 8. septembar 2001. godine
 U raspravi o promeni radnog zakonodavstva u Srbiji, kao i o problemima trzista rada u sirem smislu, a povodom Nacrta zakona o radu, ucestvovali su kao sto je bilo i predvidjeno relavantni drustveni akteri: predstavnici Ministrasta za rad i zaposljavanje Republike Srbije (ministar i pomocnik ministra), sindikati, poslodavci, nezavisni eksperti kako domaci tako i strani (strucnjaci iz Instituta za trzisnu privredu sa sedistem u Sofiji). Na pocetku rasprave Ministar za rad i zaposljavanje gospodin Dragan Milovanovic predstavio je osnovno usmerenje i neka kljucna resenja koja su u Nacrtu zakona predlozena. Pomocnik ministra gospodja Ljiljana Milosavljevic je skrenula paznju na nekoliko segmenata u Nacrtu zakona o radu u kojima se primecuju sustinske izmene u odnosu na postojeca zakonska resenja (zasnivanje radnog odnosa, nacin otpustanja, kolektivno ugovaranje, pitanje naknade u slucaju bolovanja, ...).
Nakon toga usledio je komentar nezavisnog eksperta dr Boze Stojanovica iz Centra za liberalno-demokratske studije. On je analizu predlozenih resenja smestio u postojeci realni kontekst problema na trzistu rada u Srbiji. Naglasavajuci da Nacrt zakona o radu predstavlja snazan iskorak ka trzisnoj privredi i ukazujuci na nekoliko posebnih elemenata koji tome bitno doprinose (pojednostavljenje procedure zasnivanja radnog odnosa, fleksibilni oblici zaposljavanja, pojedostavljenje procesa otpustanja) Stojanovic je skrenuo paznju i na nekoliko spornih pitanja. Pre svega na ostavljanje mogucnosti da Ministar za rad i zaposljavanje prosiruje vazenje kolektivnog ugovora i na one trzisne ucesnike koji nisu ucestvovali i njegovom zakljucivanju. Na taj nacin se, prema njegovom misljenju, ostavlja prostor za nepotrebno administriranje i vrsi odredjena vrsta "nasilja" nad trzistem. On je takodje predlozio i da se preispita resenje da troskove otpremnine za radnike koji ostanu bez posla snosi poslodavac. Njegov stav je da se taj finansijski teret prenese na drzavu. Uputio je i odredjene primedbe na minimalne zaradu.
Komentator dr Bosko Mijatovic, takodje iz Centra za liberalno demokratske studije, slozio se sa ovim primedbama dr Stojanovica i dodao da se u javnim i strucnim raspravama o ovom problemu obicno zanemaruje jedna izuzetno znacajna socijalna grupa - nezaposleni. Svako pojacavanje rigidnosti trzista rada steti, pre svega, nezaposlenim. Razmatrajuci pitanje ko dobija a ko gubi predlozenim resenjima, dr Mijatovic je zakljucio da na kratak rok jedan deo potojecih zaposlenih gubi, ali da srednjorocno, a posebno dugorocno dobijaju svi, buduci da se deluje stimulativno na efikasnost i privredni rast.
Nakon pomenutih uvodnih izlaganja usledila je vrlo dinamicna, ali izuzetno tolerantna i podsticajna rasprava. Nezavisni ekonomski eksperti (dr Ljubomir Madzar, dr Zoran Popov, dr Mirosinka Dinkic) podrzali su Nacrt zakona o radu naglasavajuci da se radi o uvodjenju novih pravila i novih procedura koji odnose u ovoj oblasti priblizavaju trzisnim zahtevima i potrebama. Profesor Madzar je, kao posebno znacajnu, oznacio cinjenicu da se novim resenjima smanjuje prostor za radnicko samoupravljanje i, shodno tome, i prostor za sputavanje istinskih preduzetnickih odluka. Dr Dinkic smatra da nema potrebe za bilo kakvim korekcijama predlozenih resenja i da se radi o "dobrom zakonu". Dr Popov smatra da je ostalo otvoreno pitanje sta da se radi u medjufazi - dok ne bude obavljena svojinska transformacija. Neophodno je smatra, dr Popov, da se pronadju odredjena sistemska resenja s ciljem da se zastiti dalje erozija "preostalog drustvenog kapitala". U tom smislu dr Popov smatra da je izuzetno znacajno da se ostvaruje permanentan dijalog izmedju sindikata, poslodavaca i drzave. I strucnjaci iz Instituta za trzisnu privredu iz Sofije pozdravili su vodjenje socijalnog dijaloga, ukazujuci na neke probleme koji su se pojavljivali u Bugarskoj upravo zbog cinjenice da radno zakonodavstvo nije bilo adekvatno reformisano (sto je delovalo destimulativno na strane investitore), kao i na to da je socijalni dijalog o ovim pitanjima u njihovoj zemlji dosao kasno.
Pravni eksperti su se izrazavali nesto kriticnije o predlozenom Nacrtu zakona o radu. Oni smatraju da je zakon dobro resio ekonomske probleme, ali da je, pravno gledano, manjkav. Zoran Ivosevice je dao u celini pozitivnu ocenu Nacrta, ali je naglasio da postoje i odredjeni "pravni problemi" (tretman ugovora o radu, pravilnika o radu i kolektivnog ugovora, pitanje sudske zastite, raspored pojedinih clanova). On smatra da je potrebno preispitati stav o tome da se ne raspisuje javni konkurs pri zaposljavanju. Prof. Sunderic je naglasio da je Nacrt znacajan poduhvat, ali da ipak nije dovoljno dobar za reformu. Njegova posebna primedba je da nisu na pravi nacin primenjene norme Medjunarodne organizacije rada. Pomocnik ministra za rad i zaposljavanje je, odgovarajuci na primedbe, naglasila da su neki stavovi koje je gospodin Ivosevic izneo vec prihvaceni i ukljucni u pripremi verzije Nacrta koja treba da se predstavi poslanicima u Skupstini Republike Srbije. U odgovoru prof. Sundericu, gospodja Milosavljevic je dodala da je Nacrt prosao recenziju upravo Medjunarodne organizacije rada i da je pozitivno ocenjen.
Predstavnici poslodavaca (Privredna komora Beograda - PKB, Unija poslodavaca Jugoslavije- UPJ) su pozdravilli resenja u ovom zakonu i takodje posebno naglasili cinjenicu da je u njegovoj izradi vodjen neprestani dijalog zainteresovanih aktera. U tom smislu poslodavci su naglasili da ostavljaju "trajno otvorena vrata" za svaki novi dijalog i usaglasavanje. Milan Jankovic (PK Beograda) naglasio je nuznost masovnog prekvalifikovanja kako onih radnika koji ce u prvoj fazi reforme radnih odnosa da ostanu bez posla, tako i onih koji ce ostati zaposleni, ali cija kvalifikaciona struktura zahteva usavrsavanje. On je takodje skrenuo paznju na veliko ucesce "sive" ekonomije i na nuznost da se takvo stanje svede na podnosljive okvire. Dragutin Zagorac (UPJ) je naglasio da je zakon prilagodjen postojecem trenutku i da ce kasnije biti neophodno da se on menja, ali da trenutno predstavlja dobro prelazno resenje. On je naglasio da Zakon o radu bude u kratkom roku dopunjem relevantnim pratecim zakonima. Naglasavajuci da se vrednih radnika niko ne odrice, Zagorac je odgovorio i na primedbe koje se cuju u javnosti o tome da zakon znaci samo masovna otpustanja. I on je skrenuo paznju na neophodnost prekvalifikacija, dodajuci da UPJ vec osniva trening centre koji ce imati za cilj dokvalifikovanje i prekvalifikovanje, a sve u cilju podsticananja zaposljavanja i smanjenja sive ekonomije. Predlozeni Nacrt zakona podrzao je i Zoran Radulovic, direktor Zadruge studenata Univerziteta u Beogradu.
Saud Seceragic iz Samostalnog sindikata Srbije je kritikovao sam proces izrade Nacrta, tvrdeci da je SSS bio "obicna ikebana". Pored proceduralnih primedbi, Seceragic smatra da ce u prelaznom periodu, dakle u onom periodu dok nije zavrsena svojinska transformacija, radnici biti izlozeni sikaniranju od strane direktora koji objektivno nisu vlasnici. On takodje smatra da je proces kolektivnog pregovaranja, a samim tim i uloga sindikata, ovim Nacrtom degradiran. Njegov predlog je da se Nacrt vrati na doradu i da se rasprava zavrsi na Ekonomsko-socijalnom savetu. Predstavnik Asocijacije samostalnih sindikata saobracaja je izneo njihove primedbe koje se svode takodje na probleme "prelaznog perioda", kao i da je smanjen znacaj kolektivnih ugovora, da nije dobro reseno pitanje minimalne zarade, da nije obezbedjena sloboda sindikalnog organizovanja. Predstavnik Asocijacije nezavisnih sindikata Srbije Ranka Savic podrzala je Nacrt zakona o radu i dodala da je 90 procenata primedbi koje je imao SSS prihvaceno i ukljuceno u predlozena resenja. Ona je skrenula paznju i na to da ce u buducnosi uloga sindikata biti sve vise usmerena na pitanja socijalne politike i socijalne zastite onih koji ce ostati bez posla. Slican stav je izneo i Dragoljub Stosic, predsednik Unije slobodnih sindikata Srbije. On je podrzao Nacrt zakona, dodajuci da na postojecoj sindikalnoj sceni u Srbiji postoje brojni problemi i da ce upravo primena predlozenog zakona mnoga pitanja razjasniti.
Na osnovu svega iznetog moze da se zakljuci da su ucesnici u raspravi o promenama radnog zakonodavstava u Srbiji izneli svoje primedbe na pojedina resenja, ali da su u sustini podrzali predlog Nacrta zakona o radu. Upucene primedbe predstavljaju sasvim sigurno znacajne informacije za Ministrastvo za rad i zaposljavanje, odnosno one daju dodatnu informacionu osnovu za eventualnu korekciju odredjenih resenja pre nego sto Nacrt bude pusten u skupstinsku proceduru. Otvoreni dijalog kljucnih aktera u oblasti radnih odnosa doprineo je priblizavanju stavova, snazan iskorak ka konsenzusu i, shodno tome, stvaranju cvrsce globalne podrske neophodnim reformama.
|
