Konferencija Reforma zakonodavstva o elektronskim medijima
Beograd, 2. mart 2002. godine
Foto galerija
 U beogradskom Sava Centru je 2. marta 2002. godine odrzana konferencija Reforma zakonodavstva o elektronskim medijima u sklopu javne rasprave o pravcima reformi, a u okviru projekta Centra za liberalno demokratske studije "Stvaranje konsenzusa za reforme". To je sedma u nizu od deset planiranih konferencija posvecenih posebnim segmentima tranzicionih reformi u Srbiji i Jugoslaviji, a koje treba da obezbede javnu raspravu u neposrednom dijalogu predstavnika vlasti i nezavisnih eksperata, sindikata, poslodavaca i nevladinih organizacija. Cilj projekta je da ubrza i unapredi rad na reformama i da podstakne podrsku reformama u drustvu.
Uvodnicari na ovoj konferenciji su bili: prof. dr Zarko Korac, potpredsednik Vlade Republike Srbije, mr Rade Veljanovski, predsednik radne grupe za izradu Zakona o radiodifuziji, prof. dr Dragor Hiber kao nezavisni ekspert i prof. dr Boris Begovic iz CLDS kao komentator.
Potpredsednik Korac je posebno ukazao na znacaj donosenja ovog zakona s obzirom na "haos" koji postoji u medijskom prostoru, gde je kao rezultat centralizma drzavne televizije RTS i politicke situacije u zemljui u poslednjih deset godina nastala snazna konkurencija lokalnih medija, koji su radili bez dozvola. Pored toga, u siromasnoj zemlji u kojoj je i visok procenat nepismenih i slaba distributivna mreza stampanih medija, jos je veci znacaj elektronskih medija. Ovakvu situaciju moguce je razresiti samo dobro ustanovljenim zakonom koji bi uveo red i uspostavio procedure za dobijanje dozvola i stabilnost medijskog prostora.
Potpredsednik Vlade je ukazao i na probleme sukoba nadleznosti savezne i republicke vlasti, kao i na druga ogranicenja koja su se pojavila prilikom pisanja Zakona, ali je zakljucio da je pitanje regulacije medijskog prostora od prvenstvenog znacaja.
Mr Rade Veljanovski je ukazao na predistoriju problema i dao pregled stanja u regulativbi u prethodnih deset godina. Ukazujuci na osnovne elemente Zakona, on je naznacio da je Zakon radjen prema evropskim standardima, a u pogledu ogranicenja je rekao da se i evropske razvijene zemlje drze evropskih standarda i ne prate svoje zastarele zakone. Posebno je naglasio pomeranje odlucivanja na strukture civilnog drustva rekavsi da "nikakav drzavni organ ne treba da utice na razvoj elektronskih mewdija", vec da se prenese u strukture civilnog drustva, nezavisnih regulatornih tela koja treba da brinu o: razvoju sektora, raspisivanju konkursa i uslova, dodelivanju dozvola, monitoringu i sankcijama.
Profesor Hiber je ukazao na neke manjkavosti zakona, pocev od nerazresenih odnosa izmedju telekomunikacija i radiodifuzije, posebno s obzirom da je i Zakon o telekomunikacijama pripremljen, ali nije usvojen, a jedan i drugi zakon se u pojedinim odredbama pozivaju jedan na drugi. On je ukazao i na mnoge elemente koji ne bi trebali biti stvar regulative ovog zakona, kao na primer "delatnost proizvodnje ili produkcije". On je posebno kritikovao sistem dozvola koje bi trebalo da budu stvar trzisne rtegulacije, a ne bilo kakvog tela, pa bilo ono i telo sastavljeno od nezavsnih predstavnika civilnog drustva. "Kako da na netrzisni nacin neko moze da dobije dozvolu koju nije mogao da priusti na trzistu"? On je posebno ukazao na cinjenicu da citav niz clanova koji se bavi dozvolama vrsi preveliku regulaciju i uspostavlja vantrzisne kriterijume za njeno dobijanje. Njegov zakljucak je da s obzirom na postojece stanje ipak bolje da postoji ikakav (pa i los, kao sto je ovaj) nego nikakav zakon.
I profesor Begovic je uputio niz ozbiljnih kritickih primedbi, takodje sa stanovista "netrzisnosti" velikog broja odredaba, posebno onih koje se ticu uspostavljanja, nadleznosti i rada regulatorne agencije, uz zakljucak da "nece biti blagotvornih efekata" s donosenjem ovog zakona, jer je previse prostora za arbitrarne odluke Saveta i ogromno diskreciono podrucje koje mu je predvidjeno. U tom smislu on je posebno apostrofirao clanove 40, 41, 42 i 65.
U diskusiji, koja je nakon toga otvorena, ucestvovali su Zoran Ostojic iz Studija B, Veran Matic iz B92 i ANEM-a, Tihomir Zivanovic, Milica Kuzmanovic-Jankovic iz Ministarstva za kulturu, Dusan Matic iz IREX-a, kao i clanovi radne grupe Mirjana Stojanovic, Slobodan DJoric, Milos Zivkovic, Danko Brocic.
Predstavnici medija su, uprkos ozbiljnih primedbi na neke odredbe Zakona koje nalikuju na "zamenu politickog drugim monopolom" (Matic), zahtevali sto brze donosenje Zakona kao prelaznog resenja dok ne budu ukinuta druga ogranicenja, kada bi trebalo pristupiti njegovoj doradi i doneti jedan definitivni trzisno orijentisan zakon. Za razliku od njih, clanovi radne grupe za izradu zakona su uglavnom branili zakon i dovodili u pitanje pomeranje naglaska na trzisne mehanizme. Stekao se zakljucak da su clanovi radne grupe hteli da se oslobode drzavnog monopola i diskrecionizma i arbitrarnosti sa izvesnom dozom neopravdanog poverenja u dobronamernost strucnjaka i nezavisnih clanova Saveta, kao i da su optereceni velikom skepsom u odnosu na trzisne mehanizme.
|
