Konferencija Reforma lokalne samouprave
Beograd, 17. novembar 2001. godine
Foto galerija
 U beogradskom Sava centru je 17. novembra odrzana konferencija Reforma lokalne samouprave u sklopu javne rasprave o pravcima reformi, a u okviru projekta Centra za liberalno demokratske studije Stvaranje konsenzusa za reforme. To je cetvrta u nizu od deset planiranih konferencija posvecenih posebnim segmentima tranzicionih reformi u Srbiji i Jugoslaviji, a koje treba da obezbede javnu raspravu u neposrednom dijalogu predstavnika vlasti i nezavisnih eksperata, interesnih grupa i nevladinih organizacija. Cilj projekta je da ubrza i unapredi rad na reformama i da podstakne podrsku reformama u drustvu. Uvodnicari na ovoj konferenciji su bili: predsednik Narodne skupstine Republike Srbije Dragan Marsicanin, ministar pravde i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije Vladan Batic, sudija Saveznog ustavnog suda Aleksandar Simic, zamenik ministra pravde i lokalne samouprave Dusan Protic, savetnik u Ministarstvu finansija Republike Srbije Branislav Stipanovic i Direktor Centra za javnu upravu i lokalnu samoupravu (PALGO Centar) prof. dr Mijat Damjanovic. Otvarajuci konferenciju, predsednik Centra za liberalno-demokratske studije dr Zoran Vacic je ukazao na znacaj donosenja novog zakona o lokalnoj samoupravi kao jednog od sistemskih reformskih zakona, za opstu decentralizaciju vlasti u Srbiji i za celinu demokratskih promena u drustvu.
Predsednik Narodne skupstine Dragan Marsicanin je ukazao na slozenost reformi koja podrazumeva uskladjenost reformskih procesa u razlicitim domenima, a posebno povezanosti reforme lokalne samouprave sa promenama teritorijalne organizacije vlasti, predstojecim promenama ustava i nuznoscu izmena drugih sistemskih propisa.. Kriticki se osvrcuci na predlozeni nacrt Zakona o lokalnoj samoupravi, posebno je istakao da je princip dosledne podele vlasti i neposrednih izbora izvrsnih organa lokalne samouprave problematican u situaciji koja namece nuznost lokalnih koalicija, kao i nedovoljnu kontrolu izvrsne vlasti koncentrisane u ulozi jakog gradonacelnika, biranog na neposrednim izborima. Naglasavajuci da je tesko izvrsiti reformu na lokalnom nivou bez jasne vizije i koncepcije izmene sistema vlasti u celini, Marsicanin je, kritikujuci vladu, zakljucio da predlozeni zakon predstavlja vise deklarativnu volju da se nesto promeni, nego sto predstavlja stvarni pomak: "Izmene u odnosu na postojeci zakon vise lice na kozmeticki, ekstravagantno zaneseni eksperiment na povrsini, a manje na ozbiljne sistemske promene u oblasti javnog i ustavnog prava, kao i u oblasti poreza (finansijska decentralizacija u pravom smislu reci)". Naglasavajuci da je rad na Zakonu o lokalnoj samoupravi zapoceo jos u martu mesecu uz siroko ucesce raznih eksperata (posebo PALGO centra, koji je napravio prvu radnu verziju), konsultovanje sa medjunarodnim institucijama (posebno Savetom Evrope) i uskladjivanje sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i kroz vise rasprava u gradovima po Srbiji, ministar Vladan Batic je ukazao da predlog zakona predstavlja izraz "racionalne decentralizacije", shodno kapacitetima lokalne sredine, kao pravni okvir za postepeno prenosenje ovlascenja na opstinske organe kroz posebne zakone. Kao takav, predlog predstavlja izraz "visokog stepena usaglasenosti svih relevantnih subjekata". Ministar Batic je ukazao i na dva otvorena pitanja koja se nisu mogla urediti ovim zakonom, jer zadiru u ustavne promene: pitanje opstinske svojine, rezima koriscenja komunalnih dobara i pitanje teritorijalne organizacije, odnosno regionalizacije. Objasnjavajuci opredeljenje za ovakav pristup - da se podje od mogucih promena unutar ustavnih ogranicenja da bi se i u ovom domenu zapocele reforme, a ne da se ceka dok se donese novi ustav uz puno vremenske i politicke neizvesnosti - Batic je naglasio da se radi o tranzicionim resenjima koja ce, nakon donosenja novog ustavnog sistema, trebati ponovo razmotriti u sklopu jedinstvene kodifikacije novog ustavnog i pravnog poretka. Zamenik ministra pravde i lokalne samouprave Dusan Protic je dalje eksplicirao ovakvu orijentaciju Ministarstva i u pojedinostima pojasnio predlozena resenja zakona kao okvirnog pravnog akta kojim se uredjuju osnove sistema lokalne samouprave u postojecim ustavnim granicama, utvrdjujuci pravac decentralizacije kroz jedan novi, savremeniji model organizacije lokalne vlasti. On je posebno naglasio niz novina u oblasti povezivanja javnog i civilnog sektora, neposrednog ucesca gradjana i mesne samouprave i preduzetnickog koncepta lokalne vlasti.
Nacrt Zakona o lokalnoj samoupravi je u ime Centra za liberalno-demokratske studije komentarisao sudija Saveznog ustavnog suda Aleksandar Simic. Svoje obuhvatno kriticko razmatranje pojedinih odredbi zakona Simic je dao sa uporedno-pravnog stanovista, uporedjujuci nova sa starim resenjima, kao i sa resenjima u drugim zemljama. Pohvaljujuci ambicioznost projekta reforme lokalne samouprave, on je ukazao na njegov ograniceni karakter zbog postovanja restriktivnih odredbi vazeceg Ustava Srbije, dajuci i kljucnu primedbu da nije moguc promisljen i dugorocan koncept lokalne samouprave bez prethodne konstitucionalizacije celokupnog sistema. Unutar ovih ogranicenja, sudija Simic je dao niz kljucnih kritickih pojedinacnih primedbi, koje se mogu sumirati u zakljucku: Nacrt je napravio ambiciozan pomak u odnosu na sadasnji sistem, ali ne i dovoljno liberalan, niti sa dovoljnom merom obezbedjenja od uzurpacije vlasti.
Direktor PALGO Centra prof. dr Mijat Damnjanovic je ukazao na siri okvir reforme lokalne samouprave, posebno u situaciji opste devastiranosti drustva i institucija u zemlji.
Savetnik u Ministarstvu finansija Republike Srbije Branislav Stipanovic je ukazao da je u poslednjoj godini i pored postojecih ogranicenja starog sistema i zakona lokalne samouprave puno radjeno na promeni ambijenta kroz realno povecanje sredstava lokalne samouprave. Osvrcuci se na finansijski deo Zakona on je zakljucio da je projektovan tako da odgovara postojecem sistemu potreba.
Ucestvujuci u diskusiji DJordje Stanicic, clan Izuvrsnog odbora grada Beograda i generalni sektretar Stalne konferencije gradova i opstina Jugoslavije, naglasio je da je ova interesna organizacija ucestvovala u izradi nacrta zajedno sa PALGO Centrom i Ministarstvom, inicirala i organizovala rasprave o nacrtu i definisala neke od izvornih predloga. Prof dr. Vojislav Stanovcic, clan SANU, naglasio je da ce primena Zakona zavisiti od sirih okvira (ustavne promene i regionalizacije) i posebno ukazao na vaznost ostvarivanja teze i ravnoteze vlasti na lokalnom nivou i obezbedjenja vladavine prava. Milan Vlatkovic, savetnik u Ustavnom sudu Republike Srbije, dao je niz primedbi na nacrt zakona, posebo na ona resenja iz izvornog predloga PALGO Centra koja su dozivela znatnu izmenu. Budimir Babovic se posebno osvrnuo na novinu uvodjenja lokalne policije, kao znatni napredak u sistemu lokalne samouprave. On je podrzao stav Ministarstva da se ne opredeli da donese Zakon o lokalnoj samoupravi koji bi se potom revidirao kada se donese novi ustav. Predsednica opstine Novi Pazar gdja Vasvija Gusinac je posebno ukazala na znacaj uvodjenja Saveta za medjunacionalne odnose, posebno za takve mesovite sredine kao sto je novopazarska. Milojica Pesic i Srecko Mijakovic, clanovi Izvrsnog odbora Skupstine opstine Cacak, naznacili su da neke primedbe koje su i ranije davali u javnoj raspravi nisu nasle mesta u konacnom nacrtu. Dr Zoran Vacic se posebno osvrnuo na cl. 22 Nacrta koji predvidja prenosenje nadleznosti na lokalnu zajednicu u domenu primarne zdravstvene zastite i osnovnog obrazopvanja. U reakciji na primedbu akademika Stanovcica da je potrebno radi ocuvanja ustavnog principa jednakosti gradjana vrsiti izvesnu preraspodelu sredstava medju opstinama, on se zalozio za liberalni princip da svaka opstina bude odgovorna za sopstveni razvoj i da se u ovim dvema oblastima odredi donji nivo ili minimum standardizacije, pa da opstine shodno sopstvenim sredstvima mogu da uvecavaju zdravstvene i obrazovne standarde, a ne da se vrsi opsta egalizacija i preraspodela siromastva. Advokat i odbornik u Skupstini opstine Smederevska Palanka Smaragda Kranik-Vacic je ukazala na neostvarene reforme javne uprave uopste i prakticne probleme sa kojima se gradjani susrecu u obracanju organima uprave u opstinama, komplikovanosti sistema izdavanja dozvola i uverenja, sto bi trebalo pojednostaviti, a bez cega promena postojeceg zakona o lokalnoj samoupravi nece za gradjane neposredno nista znaciti. Bosko Mijatovic, iz CLDS-a, zalozio se za znatno siru fiskalnu autonomiju opstina i gradova, a na ime da slobodno odredjuju visinu budzeta i da samostalno uredjuju neke od poreza.
Iz diskusije je proistekao zakljucak da ustavna ogranicenja onemogucavaju temeljnu rekonstrukciju lokalne samouprave u pravcu siroke decentralizacije, ali da je i moguce i dobro uciniti, kroz usvajanje novog zakona, prvi korak na tom putu i da Ustav Srbije ipak ne onemogucava bitne popravke sadasnjeg stanja. U radu konferencije su jos ucestvovali: Borislava Kruska, predsednik SO Pancevo, Zoran Matic, zamenik predsednika SO Sabac, Ljubisa Jovacevic, predsednik SO Kraljevo, Goran Jeftovic, predsednik IO SO Kosijeric, Zeljko Ozegovic, predsednik SO Novi Beograd, Zoran Alimpic, predsednik SO Cukarica, Zoran Micovic, predsednik SO Arilje, Dragisa Rankovic, zamenik predsednika SO Krusevac, Milenko Popovic, sekretar SO Cacak, Zoran Reljin, pomocnik sekretara SO Savski venac, Milorad Jovanovic iz SO Jagodine, Mirjana Malenica iz Ministarstva pravde i lokalne samouprave Republike Srbije, Ljubisa Kesic, Mica Jovanovic i Dejan Markovic, kao i clanovi CLDS-a Ilija Vujacic, Bozo Stojanovic i Ivan Vujacic i drugi.
|
