Srpska ekonomska istorija izvan mita i ideologije

Beograd, 28. marta 2019. – Činjenica je da nema sistematičnog istraživanja
ekonomske istorije kod nas, ne postoje nijedna katedra za ekonomsku istoriju Srbije.
Istoričari se malo bave pitanjima ekonomske istorije, ekonomisti tom problemu posvećuju
nedovoljno pažnje. Istoričarima nedostaje interesovanje za ekonomske aspekte,
ekonomistima istorijski kontekst ekonomskih pitanja. Kao da su svi više zainteresovani za
grmljavinu topova i za političku istoriju nego za tokove ekonomske istorije. Sve te okolnosti
podstakle su me da se u ogledima u ovoj knjizi, pisanim tokom dvadesetak godina,
pozabavim temama koje su me zanimale a pri tome su ostale neistražene i skrajnute – rekao
je Boško Mijatović na predstavljanju svoje novee knjige Zemlja, novac, država u Centru za
liberalno-demokratske studije.
Pored autora, u razgovoru o knjizi koja je pre nekoliko meseci objavljena u izdanju
Arhipelaga učestvovali su profesor dr Boris Begović, dr Goran Nikolić i glavni
urednik Arhipelaga Gojko Božović.
Knjiga Zemlja, novac, država u nizu odlično napisanih i analitičnih ogleda prati
srpsku ekonomsku istoriju od srednjeg veka do vremena naše savremene tranzicije na
početku XX veka. Mijatović u ovoj knjizi, između ostalog, govori o ekonomskim prilikama u
Braničevskoj oblasti u drugoj polovini XV veka, istoriji srpskog budžeta, o poreskoj politici u
Srbiji u XIX i XX veku, o zaštiti seljaka od finansijskih rizika u nekadašnjoj Srbiji, o
novčanom kreditnim poslovima Narodne banke Srbije u prve dve godine Prvog svetskog rata,
o zameni novca prilikom nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca ili o ekonomskoj
politici i konjunkturi u Kraljevini od 1919. do 1925. godine. Na kraju knjige Zemlja, novac,
država Boško Mijatović ispisuje najcelovitiju istoriju moderne srpske tranzicije. „U tranziciju
je Srbija krenula brzim korakom, ali se on tokom vremena usporio pa se zemlja nalazi tek na
polovini puta“, naglašava autor u zaključku ove svoje studije.
Ono što Mijatovićeve radove objavljene u ovoj knjizi čini vrednim jeste njegov
istraživački pristup kome je cilj spoznaja prošlosti, spoznaja onog što se zaista dogodilo, kao i
objašnjenje uzročno-posledičnih veza koje su dovele do zabeleženih ishoda. Ovog autora ne
interesuje šta će biti političke implikacije nalaza do kojih je došao, još manje da li će se neko
zbog toga uzbuditi. Za mene je najznačajniji rad u ovoj knjizi onaj koji je posvećen zameni
austrijskih kruna dinarima 1920. godine. Reč je o političkoj i ekonomskoj kontroverzi koja je
stvorena prinudnom zamenom austrougarskih kruna dinarom po kursu 4:1. Najbitniji nalaz
ovog rada jeste da ekonomske kontroverze nema – rekao je profesor dr Boris Begović.
Posebnu pažnju Boško Mijatović u knjizi Zemlja, novac, država posvećuje političkim
tumačenjima i zloupotrebama ekonomije i ekonomske istorije. Neki od najznačajnijih
tekstova u ovoj Mijatovićevoj knjizi bave se upravo empirijskim, naučnim, istraživačkim i
analitičkim preispitivanjem političkim i ideološkim tumačenjima pojedinih događaja ili
procesa iz srpske ekononmske istorije, odnosno razlozima zbog kojih su se činjenice povukle
pred predrasudama, a naučni argumenti pred ideološkim verbalizmom.

Boško Mijatović spada među najbolje savremene srpske ekonomiste, a u sferi
ekonomske istorije, kojom se bavi ne samo u ovoj knjizi, bez sumnje je vodeće ime. Knjiga
sistematizuje neka, do danas sporna pitanja naša ekonomske, a po svojim reperkusijama i
političke istorije. Jasan i lak stil pisanja, konciznost i jezgrovitost deluju na čitaoca da zaista
pročita knjigu od početka do kraja. Knjiga može da bude jednako korisna i ljudima koji se
stručno bave ovim pitanjima ali i širokoj čitalačkoj publici – smatra dr Goran Nikolić.
Pre knjige Zemlja, novac, država Boško Mijatović je, između ostalog, objavio knjige
Ekonomija, politika i tranzicije, Duvan i srpska država u XIX veku, Dva veka Dečanske ulice
i Ilustrovana istorija beogradskih kafana – od Turskog hana do Aero kluba (sa Borisom
Belingarom).