Полемика | Србија у Европи |
Будућност пре фикције
Косовска независност је чињеница и стога је разуман савет ЕУ Србији да се суочи са реалношћу
Драго ми је да је мој коментар на чланак Бориса Беговића проширио полемику. Ипак, жалим што су одговори понекад засновани на неутемељеним инсинуацијама. Наиме, израз „пречица“ за чланство у Европски економски простор (ЕЕП) употребио сам не као балкански стереотип, већ стога што преговори и коначно чланство Србије у ЕУ претпостављају темељне реформе које су од суштинске важности за Србију. Алтернатива коју предлаже Беговић за мене није ни реалистична ни пожељна.
Мирослав Н. Јовановић сугерише да услед раста спољњег дуга, замирања пољопривреде и миграције становништва, чланство у ЕУ више није примамљиво. То је прилично једнострано схватање. Спољни дуг нових чланица није порастао као последица чланства у ЕУ већ услед светске економске кризе. Миграција становништва је између осталога узрокована и чланством у ЕУ, али не представља искључиво губитак за земљу (будући да је запослен као дипломата УН-а у Швајцарској, Јовановић би то морао знати) пошто се многобројни економски емигранти враћају доносећи притом новац и нова знања.
Погрешна је претпоставка да је ЕУ искључиви кривац за евидентне проблеме са којима су њене чланице суочене. Упркос дубокој кризи и растућим сумњама међу грађанима ЕУ, само Велика Британија и евроскептичне странке екстремне левице и деснице кокетирају са идејом напуштања Уније. Већина грађана ЕУ и даље сматра европску идеју бољом од било које алтернативе.
Друго, пробаћу да образложим зашто сматрам да ЕЕП-ЕФТА чланство није вероватна алтернатива за Србију. Бошко Мијатовић тачно наводи да је ЕФТА потписала Споразум о слободној трговини са Србијом. Ипак, то није доказ могућег чланства у овој организацији. Колумбија, Украјина, Мексико и Сингапур су међу 33 државе потписнице Споразума о слободној трговини са ЕФТА, што ипак не значи да су истовремено и кандидати за чланство у ЕФТА.
Из најновијег извештаја ЕУ о сарадњи са Норвешком као најважнијим партнером у оквиру ЕЕП видимо да „чланство у ЕЕП претпоставља чланство у ЕФТА или у ЕУ. До сада државе ЕФТА нису желеле да прошире ЕФТА“. Супротно од ЕУ, која се обавезала на проширење, ЕФТА нема такву обавезу. Стога је тешко закључити да је чланство у ЕЕП извесније од чланства у ЕУ.
Као илустрација за тврдње да ЕУ поставља неправедне политичке услове које Србија не жели да испуни наводи се једино пример Косова. Није, међутим, јасно зашто аутори верују да чланице ЕУ не би инсистирале на истим условима и приликом приступања ЕЕП. Како чланство у ЕЕП подразумева слободу кретања, па и отварање тржишта рада на подручју ЕЕП, може се претпоставити да би чланице ЕУ инсистирале на постављању високих критеријума, укључујући политичке.
Да ли је чланство у ЕЕП у интересу Србије? Оно обавезује на примену великог дела права ЕУ, али не оставља простор за утицај на садржај закона ЕУ. Такав однос је готово идентичан односу током процеса придруживања ЕУ, када кандидати имплементирају законе, али не учествују у њиховом доношењу. Не чуди да је ЕУ закључила да је „ЕЕП споразум најподеснији за мале државе, које су навикнуте да се прилагођавају другима и немају нарочите жеље да утичу на европске токове“. Сложићу се да ЕУ није „хуманитарна организација“, али она пружа значајну финансијску подршку чланицама. Уколико је ваљано употребљена ова подршка може имати огроман утицај.
Коначно о Косову. Бошко Мијатовић наводи како је ЕУ добар трговац који захтева да се Србија одрекне дела своје територије не нудећи ништа заузврат. Две ствари: ЕУ није захтевала да Србија призна Косово. ЕУ је захтевала нормализацију односа која не подразумева признавање. Иако су поједини званичници из држава чланица пласирали захтев да Србија призна независност Косова, то није званичан став ЕУ. Друго, делови полемике указују да Србија мора да се „одрекне“ Косова зарад ЕУ. Застанимо за тренутак. Косово већ није под контролом Србије (изузев 15 одсто на северу) и признато је од готово 100 чланова УН широм света. Косовска независност је чињеница и стога је разуман савет ЕУ Србији да се суочи са реалношћу. Сулудо је напустити перспективу чланства у ЕУ зарад фикције Косова. Овим се враћамо на коментар Јовановића. Његови наводи да ће ЕУ захтевати независност Војводине или Рашке су потпуно неутемељени и обојени екстремном националистичком идеологијом и као такви не заслужују даљи коментар.
Флориан Бибер, професор и директор Центра за изучавање Југоисточне Европе при Универзитету у Грацу
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
Untitled Document
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Мисли |
|
.php)
Сулејман Угљанин, министар без портфеља
Бог нам је дао плодну земљу, у пролеће посејеш дугме, у јесен убереш капут.
Прочитајте све мисли  |
|
.php)
|
