Србија у Европи | Полемика |
Мање, али лакше и брже
Да је ЕУ добар трговац види се и из понуде поводом Косова: тражи да се Србија одрекне дела територије, а ништа не нуди за узврат
Лепо је од редакције НИН-а што отвара своје странице за расправу о приступању Европској унији, а поводом текста Бориса Беговића који се заложио за укључење у Европско економско подручје (ЕЕП) уместо у ЕУ. Томе је уследила критика Флоријана Бибера, чијих неколико ставова желим да прокоментаришем.
Као прву препреку укључењу Србије у ЕЕП, г. Бибер наводи формални услов да Србија претходно постане члан ЕФТА-е и каже: „Тренутно постоји мало разлога зашто би Швајцарска, Норвешка или Лихтенштајн били заинтересовани да успоставе слободну трговину са Србијом“. Морам да обавестим г. Бибера, који се потписује као директор Центра за изучавање југоисточне Европе, да је између Србије и земаља ЕФТА-е већ закључен Споразум о слободној трговини, који је ступио на снагу и који функционише.
Као другу „препреку“ г. Бибер наводи да се за приступање Србије ЕЕП-у тражи сагласност свих чланица, што значи да ће „поново морати да преговара са ЕУ“. Ово се свакако подразумева, јер није циљ нас заговорника укључења Србије у ЕЕП улазак у ЕУ на мала врата, без договора с њом, како изгледа верује г. Бибер, већ сужење предмета преговора само на неспорне економске и цивилизацијске услове, а без осетљивих политичких.
Занимљиво је потражити одговор на питање зашто би одустајање Србије од учлањења у ЕУ навело ову другу да прави „препреке“ првој у покушају да уђе у ЕЕП. Не видим други могући мотив до љутњу што је мала Србија одустала од пута који јој је намењен и одабрала неки други.
Овим ипак долазимо до Косова. Беговићева и моја идеја је да сугеришемо свима док размишљају о политичком условљавању од стране ЕУ да редовно учлањење у ЕУ није једини пут у Европу, већ да постоји алтернативни, којим се може поћи уколико се одбаце услови повезани с Косовом (сада се већ помиње и столица у УН).
Основна идеја овог приступа је „мање, али лакше и брже“, тј. мањи обим интеграције, а уз (требало би) лакше договарање између ЕУ и Србије. Другим речима, уколико нас став према Косову раздваја, хајде да потражимо оне облике сарадње који нам обострано доносе користи, а да избегнемо оно што нас раздваја, а то су нека политичка питања. ЕЕП је баш такав облик сарадње – блиска економска и добросуседска политика.
Будући да г. Бибер помиње потенцијалну финансијску помоћ ЕУ Србији, морам рећи да никада нисам схватао ЕУ као хуманитарну организацију, већ као интересом повезан скуп држава. Стога ни сада не доживљавам ЕУ као добру вилу која Србији доноси паре већ као трговца који од повезивања са Србијом очекује корист, макар на дуги рок.
Да је ЕУ добар трговац види се и из понуде поводом Косова: тражи да се Србија одрекне дела територије, а ништа не нуди за узврат. Магловите најаве датума отпочињања преговора свакако су неозбиљна компензација.
Затим, ЕУ тражи одрицање од Косова одмах, док ће евентуална корист доћи у далекој будућности. Јер, Србија свакако неће бити примљена током следеће деценије, а није извесно ни да ће ЕУ постојати за две-три деценије, због криза идентитета, институционалне структуре и финансија. Ево, Камерон је најавио референдум о останку Британије у ЕУ или изласку из ње.
Европска унија често себе представља као Европу, што није тачно. Постоји и Европа изван ЕУ. А могла би да постоји и другачија и боља Европска унија, заснована на економским слободама и малим владама које не проширују своју моћ, без државног патернализма, псеудоморалистичке коректности, интелектуалистичког снобизма и елитизма, без наднационалних и целоконтиненталних амбиција. Једна либерална, космополитска заједница ослоњена на еволутивну интеграцију, што значи на слободу кретања људи, робе и капитала, на конкуренцију правила, политика и закона, па и конкуренцију култура и образаца понашања. Заснована на сарадњи и пријатељству, без свемоћног Брисела и непотребне унификације. И без кажњавања малих народа. У таквој Европи већ живе Норвешка, Швајцарска, Исланд и Лихтенштајн, а било би добро да им се прикључи и Србија.
Бошко Мијатовић, члан Центра за либерално-демократске студије из Београда
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
Untitled Document
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Мисли |
|
.php)
Иван Мркић, министар спољних послова Србије
Уморио сам се од министровања и пре него што сам почео с радом.
Прочитајте све мисли  |
|
.php)
|
