Србија у Европи | Полемика |
ЕЕП или како ући у ЕУ, али под нашим условима
Могуће је да ће криза мењати и начин функционисања и износ претприступних и структурних фондова ЕУ, али они свакако неће „пресушити“
Чланство у Европском економском простору (ЕЕП) представља одређену врсту „membership lite“ (редукованог чланства) за земље које нису чланице ЕУ, пошто им даје могућност учешћа у јединственом европском тржишту уређеном европским правилима, без могућности да у процесу одлучивања учествују. Управо овај „membership lite“ је за Србију заводљив, пошто се некако намеће закључак да, кад је већ „lite“ чланство, зашто не би били и „lite” услови, уместо ових, тешких и поларизујућих, са којима се данас суочавамо. А користи би, у мањем, али свеједно значајном обиму, остале.
Прво питање за Србију је да ли је улазак у ЕЕП реалан. Ако земља није чланица ЕУ, у ЕЕП може ући само као чланица Европске слободне трговинске зоне (ЕФТА), с обзиром на то да је ЕЕП настао споразумом ЕУ и ЕФТА из 1994. ЕФТА, међутим, нема, како то има ЕУ, отворена врата за нове чланице кроз процес проширења. Од уласка Лихтенштајна 1991, земље су је напуштале да би ушле у ЕУ. Ни евентуални улазак у ЕФТА не би значио аутоматско чланство у ЕЕП. О томе је потребно да се изјасни ЕУ и све њене чланице. Ако смо у цео овај процес ушли да бисмо били у могућности да делимо користи учествовања у заједничком тржишту без плаћања политичке цене условљавања, неопходност сагласности чланица ЕУ да би до тога исхода дошло јасно показује нереалност ове стратегије. Разлог је једноставан – ове земље су нам већ и у процесу проширења Уније поставиле одређене услове.
Друго питање је, када би могућност уласка у ЕЕП била отворена, да ли би за Србију било добро да „membership lite“ претпостави пуноправном чланству. Аргумент у прилог оваквој одлуци могао би бити да је Србија мала земља и да ће њен утицај на доношење одлука и одвијање процеса у ЕУ свакако бити невелики, па стога не постоји суштинска разлика између бивања унутра, где ионако не можете остварити утицај, и ван ЕУ.
Тачно је да Србија неће бити у групи великих чланица, али ће за столом, за којим већ седе, или томе теже, све земље у њеном окружењу, износити своје ставове и моћи да са другим земљама прави савезништва да би постигла жељени исход. А савезништва не зависе увек само од величине и економске снаге, као што је Уједињено Краљевство искусило кроз покушај да осујети усвајање Фискалног пакта, па остало усамљено уз Републику Чешку и њеног тадашњег председника евроскептика. Са друге стране, примери да чак и мање земље блокирају промене оснивачких уговора или друге одлуке нису били ретки у историји ЕУ.
Одустајање од пута који води чланству значило би и одрицање од могућности коришћења, у овој фази, претприступних фондова, а, након уласка, структурних фондова. Од претприступних фондова смо у претходним годинама добили преко 2,2 милијарде евра, а Бугарској је, као земљи упоредивој по величини и економској снази, у претходном буџетском периоду било намењено скоро 7 милијарди евра из структурних фондова. Могуће је да ће криза, и промене које ће у ЕУ настати као одговор на кризу, мењати и начин функционисања и износ фондова, али они свакако неће „пресушити“.
У сваком случају, сматрам дебату која је покренута могућношћу да се путовање у Јевропу „скрати“ уласком у ЕЕП веома драгоценом. Она подстиче даље усклађивање нашег законодавства са законодавством Европске уније, без чега ЕЕП не би могао функционисати. Затим, подржава и свест о користима које бисмо имали од учествовања у јединственом европском тржишту, а то је нешто што се често, у расправама, доводи у питање у корист сличног повезивања са географски даљим земљама.
Ипак, да би дебата била потпуна, она мора уважити да чињенице не остављају много могућности да до оваквог развоја догађаја дође. А и када би се промениле, било би пуно простора за даљу расправу да ли је боље бирати позицију у којој не можете да одлучујете о нечему што вас се тиче или ону у којој то, макар колико то захтевало умећа и вештине, можете. Без тога, расправа о уласку у ЕЕП, који доноси европске користи без европских услова, заправо наставља много дужу расправу у Србији, а то је она како ући у Европску унију, али под нашим условима.
Др Милица Делевић, председница Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
Untitled Document
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Мисли |
|
.php)
Синиша Павић, драмски писац
Тесна кожа се с временом претворила у лудачку кошуљу из које је немогуће изаћи.
Прочитајте све мисли  |
|
.php)
|
