Реаговања | Србија ван ЕУ |
Шанса без гаранције
Економски разлози за чланство у Европској унији су више него убедљиви. Од уласка у ЕУ 2004. до 2011. Пољска је повећала БДП по становнику са око 13.297 на 18.087 долара у 2011, а Словачка са 15.178 на 20.000 долара
Европска унија (ЕУ) нуди шансу којој нема равне: интеграцију независних држава која доноси привредни раст и приближавање прихода између сиромашних и богатих земаља. Недавни извештај Светске банке, „Златни раст“, је овај феномен назвао „европском машином конвергенције“. Али, нема гаранције да ће нека земља уласком у ЕУ аутоматски имати користи од те „машине“.
Зашто је важно приближити се и учланити у ЕУ? Има ту много геополитичких разлога, али економски су више него убедљиви. Друштвени производ по становнику (БДП) усаглашен за разлике у ценама (ППП) повећан је у Пољској са око 13.297 долара у 2004. кад је земља ушла у ЕУ на 18.087 долара у 2011. Слично је било и са Словачком која је од 2004. до 2011. повећала БДП по становнику са 15.178 на 20.000 долара.
Бугарска и Румунија, које су постале чланице три године касније, изгледа нису имале толике користи. Од уласка у ЕУ 2007. њихово богатство, мерено БДП-ом по становнику, бележило је разочаравајући раст, са 11.238 на само 11.799 долара у Бугарској, и са 10.750 на 10.905 долара у Румунији. Како се Србија припрема за почетак преговора о уласку у ЕУ са дохотком који је упола мањи од бугарског и румунског у моменту кад су оне улазиле у ЕУ, требало би да извуче поуке и из онога што се код њих дешавало.
Где је Србија јака?
Хајде да погледамо колико је Србија спремна да извуче максимум користи из процеса европских интеграција и евентуалног учлањења у ЕУ.
Трговина, прва степеница „машине конвергенције“, била је кључ привредног раста Србије. Током последње две деценије нове чланице ЕУ су имале посебне користи од трговине, тргујући робом и модерним услугама са Западом. Србија није изузетак, и јасно је да је она имала користи од ове врсте приближавања ЕУ.
Финансијска интеграција је друга степеница „машине конвергенције“. У Европи се капитал понаша онако како би требало: тече од богатијих ка сиромашнијим привредама, а земље у које пристиже више капитала по правилу имају већи привредни раст. Главни покретач овог раста био је финансијски капитал – инвестиције аустријских, француских, италијанских и шведских банака у централну и источну Европу. И Србија је имала користи од овог капитала.
Али користи од веће сарадње са Европом није било само за банкарски сектор. Највећи део директних страних инвестиција стигао је из Европе. Србија је привукла 18,1 милијарду евра страног капитала од почетка транзиције. Скоро 85 одсто тог износа – 15,4 милијарде – дошло је из ЕУ.
Шта су слабости Србије?
Србија би могла више да „извуче“ од предузећа у реалном сектору кад би њихово пословање учинила лакшим и једноставнијим. Искуства других земаља које су реформисале прописе, као Латвија и Литванија, показују да се напредак може постићи у неколико година, а не у неколико деценија.
Србија се налази на 86. месту у последњем извештају Светске банке о условима пословања (Doing Business report). Све њене суседне земље, сем Босне и Херцеговине, су боље рангиране. Главни узрок тако лошег рангирања су грађевинске дозволе и плаћање пореза.
Развој приватног сектора у Србији ограничен је и због незавршеног процеса приватизације и нереформисаних државних предузећа. Србија још увек има око 800 државних фирми, од којих њих 80 чека завршетак реструктурирања. Оне запошљавају 165.000 људи и „гутају“ 100 милиона долара кроз директне субвенције.
Да би била конкурентнија Србија треба да има више иновација у привреди. Осим тога, однос између привреде и државних истраживачких институција једва да постоји и редак је. Због тога оно што раде факултети и истраживачке институције у принципу нема никакве везе са потребама привреде, посебно малих и средњих предузећа.
Продуктивност у Србији је незнатно побољшана, а запосленост је опала, док су друге европске земље или значајно повећале продуктивност (Словачка) или су повећале запосленост (Пољска). Један од узрока томе су слаби резултати у образовању и превремено пензионисање. То нам указује на потребу свеобухватног реформисања високог образовања, увођења флексибилнијег тржишта радне снаге и реформисања система превременог пензионисања.
Продуктивност радника у Србији мања је, док су трошкови радне снаге већи него у земљама са којима се она може поредити. То води неконкурентности на међународном тржишту. Радници у Србији у просеку током једне године произведу упола мање него радници у Словачкој и Чешкој.
Европске владе су превелике и Србија ту није изузетак. Али Србија то не може да одржи. Државни трошкови чине око 46 одсто БДП-а годишње, знатно изнад оних у сличним земљама, а добар део тога се троши на социјалу и субвенције. Зато консолидација јавне потрошње мора бити приоритет. А то значи да се помоћ даје само онима којима заиста и треба. Кад новац буде ишао само њима, биће простора да се финансира оно што подстиче привредни раст (инфраструктура, ваљан истраживачки рад и иновације, побољшање услова трговине). А то ће повећати конкурентност привреде.
Шведска је добар пример да велика држава може да иде руку подруку са растућом привредом. Избор је или да постанете ефикаснији или да држава буде мања. А Србија се није прославила ни у једном од тога.
И мада пут у Европу може бити дуг и тешко је утврдити датум кад Србија може да уђе у ЕУ, Србија треба све да учини како би имала користи од процеса европских интеграција.
Индермит Гил и Лазар Шестовић
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
Untitled Document
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Вук Јеремић, председник Генералне скупштине УН и посланик ДС-а у Скупштини Србије
Не бих износио у јавност свој став о унутрашњој ситуацији у Демократској странци, из елементарне пристојности и солидарности с колегама.
Прочитајте све мисли  |
|
.php)
|
