Полемика | Србија у Европи |
Прескуп улаз у мрзовољну ЕУ
ЕУ се преобразила из сочног сна у горку јаву. Приступање оваквој ЕУ је слично приступању СФРЈ 1988.
Чланци Флоријана Бибера, Индермита Гила и Лазара Шестовића, објављени у НИН-у (број 3238) о Србији и ЕУ, са новинарске стране имају смисла, али са аналитичке они су половични и граниче се са оптимизмом нојева, јер приказују добити за Србију од приступања ЕУ, али не и горку цену коју мора да плати за приступање ЕУ.
Материјалне добити од приступања су познате (фондови), али су битно мање од оних које се прижељкују, како су то горко искусиле са великим разочарањем земље истока које су приступиле ЕУ, поготово оне из суседства Србије. Сви они који „продају европске идеје“ у Србији и који су занесени одређеним материјалним добицима, вешто сакривају бар две поразне чињенице.
Пољопривреда је замрла у Мађарској по приступању ЕУ. Мађарски пољопривредници имају приступа само малом делу огромних пољопривредних фондова ЕУ који су резервисани за „старе“ земље чланице ЕУ бар до 2020. До тада мађарски сељаци не могу да издрже конкуренцију западноевропских који имају огромне субвенције. Све ЕУ ентузијасте треба ставити у аутобус и одвести из Београда до Будимпеште. У Србији је земља обрађена а у Мађарској је 95 одсто обрадивих површина уз пут до Будимпеште у парлогу.
Друго је дужничко ропство. Слабашна привреда Румуније не издржава оштру конкуренцију у ЕУ, увоз је слободан и све се осликава на убрзаном задуживању у иностранству. Од занемарљивог дуга 1993, Румунија сада дугује око 170 милијарди долара. Спољни дуг Мађарске је 2004. био 42, а сада је око 185 милијарди долара.
Бугарску је напустило 1,5 милиона људи, углавном у ЕУ. Ако дође до економског процвата у Бугарској, тада ће бити недовољан број младих да искористе ту прилику. Слично је и у Шпанији коју напушта пола милиона људи годишње. Уз то, еврозона је у тешкој кризи и ако из ње уопште изађе, напретка неће бити бар једну деценију.
Шта Србија треба да плати да приступи мрзовољној ЕУ? Осим економске, рачун ће укључити дипломатски зашећерене ставке: одустајање од Резолуције УН 1244; независност Косова; независност Војводине и Рашке области; брисање Републике Српске; границу са Хрватском - губитак бачке обале Дунава; Прешево и Димитровград; заборав на трговину људским органима; обавеза учења у школама да је бомбардовање 1999. било исправно без резолуције Савета безбедности УН; већа права леворукима... Коначног списка услова нема и неће га ни бити. Услов је да се бесконачно испуњавају сви услови који долазе из ЕУ у складу са датим тренутком.
ЕУ је у егзистенцијалној кризи и превирању. Шпанија и Грчка горе, Словенија у блокади, а Британија жели да побегне из ЕУ. Британија је велики и стални поборник приступања Србије ЕУ. Да ли она настоји да на овакав начин казни Србију?
ЕУ је уклонила поделу Европе на исток и запад, али је еврозона створила поделу ЕУ на север и југ. ЕУ је још увек снажна, али не претерано срећна група земаља. ЕУ се преобразила из сочног сна у горку јаву. Приступање оваквој ЕУ је слично приступању СФРЈ 1988.
Пут Србије у ЕУ може да траје можда и две деценије. Велико је питање каква ће тада да буде ЕУ? Да ли ће бити привлачна за садашње земље чланице да у њој и даље остану?
Став да Србија треба прво да приступи ЕУ, па ако јој се чланство не допада да тек потом из ње иступи, стоји на трулој аналитичкој дасци. Ако јој се чланство не допада па иступи из ЕУ, да ли ће Србија да добије повраћај уложених средстава (Косово, Војводина, нестанак Републике Српске)?
Слављење добијања датума за преговоре о приступању ЕУ је довођење јавности у тешку заблуду. Када се добије датум, то је датум за почетак преговора о само једном од 35 поглавља. За свако поглавље свака земља чланица ЕУ мора да пружи сагласност и за почетак преговора, али и за његово закључење. Свака од 27 земаља ЕУ има право вета, дакле може да уцењује Србију унедоглед по сваком питању. Дакле 35 поглавља пута 27 земаља пута 2 (почетак и завршетак) = 1890. Толико има могућности да се потпуно блокира приступ нових земаља у ЕУ.
Да ли то све вреди? Шта је алтернатива за Србију? Србија може да предложи преговоре о посебним односима са ЕУ за шта постоје правне могућности и спасе се даљих националних понижења и мрцварења, а не да безглаво срља у мрзовољну ЕУ чија је будућност неизвесна.
Мирослав Н. Јовановић, редовни члан Матице српске у Новом Саду
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
Untitled Document
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Мисли |
|
.php)
Иван Мркић, министар спољних послова Србије
Уморио сам се од министровања и пре него што сам почео с радом.
Прочитајте све мисли  |
|
.php)
|
