Србија у Европи | Полемика |
Три корекције европског пута
Пошто неће постати чланица ЕУ пре 2022. Србија не сме да подлегне притисцима и да моментално усклади спољну и царинску политику са ЕУ
Чињеница да 13 година након смене Милошевића нисмо ни почели преговоре о чланству са ЕУ, а да немамо ни план Б ни Ц, указује да нешто није у реду. Иако је актуелни модел нашег приступања ЕУ јалов, решење није у Европском економског простору (што сматрам легитимном идејом), већ у конкретне три модификације нашег европског процеса. Те три корекције треба да одговоре на три изазова - споро и фрагментирано проширење; неоптимално коришћење европских ресурса и потенцијала и систематско условљавање које угрожава виталне државне интересе.
Зашто је наш тренутни пут јалов и спор? Европа не сматра да је брза политичка интеграција западног Балкана најпожељније решење. Уместо тога, сведоци смо уситњавања балканског простора, његове маргинализације, као и примене „стабилизације“ уместо пуне интеграције. На западни Балкан се тренутно гледа као на пацификовану периферију Европе, не као на њен интегрални, активни део. Чланство Србије у ЕУ неће се десити пре 2022. Па шта радити дотад? Србија не сме да подлегне притисцима да моментално усклади спољну и царинску политику са ЕУ, јер би тиме себи смањила маневерски простор и утицај, ради обећања чланства у клубу, које ће бити испуњено не сутра него прекосутра.
Будући да је чланство у ЕУ на дугом штапу, данас морамо водити што амбициознију спољну политику и економску дипломатију која ће водити рачуна о тренутним државним интересима. Ту мислим на задржавање специјалних односа и контаката са арапским светом, Русијом и Турском, на привлачење кинеског капитала и инвестиционих фондова из Персијског залива, за које се отима цео свет у време кризе јавног дуга, али се центар Европе мршти када такав капитал одлази у њену периферију.
Друга корекција је продубљивања билатералних односа са европским државама, уместо искључиве фиксације на Брисел и на формални пут приступања. Партнерство са Француском је остало мртво слово на папиру, приватне инвестиције из Европе су скромне, стипендије, научна и културна размена на нивоу статистичке грешке. Без дубине у односима, развијеног обостраног интереса за сарадњу, а имајући у виду наше запомагање за датумом, просто се нудимо као објекат за условљавања. С друге стране, кад је Србија ипак стала иза неких својих црвених линија, као у децембру 2011. и показала да статус кандидата није питање живота и смрти, тај статус је глатко добијен већ у марту 2012. и то без додатних условљавања. Када не остављамо утисак очајника, много је мањи капацитет других да нас уцењују.
Трећа корекција европског пута би се огледала у односу према КиМ. Како сада ствари стоје, Србија и ако се повуче са севера Косова, неће ништа добити заузврат. Чак ни територијалну аутономију за Србе. Искључивим и јавним инсистирањем на европским интеграцијама, толико смо смањили цену својих институција и стечених права на Косову, да се одрицање од њих готово подразумева у европским круговима, без икакве посебне „компензације“. Србија мора имати црвене линије државне политике. У супротном условљавања ће бити само интензивнија.
Ако се и након избалансираног одговора Србије на сецесију КиМ данас од ње тражи да се саглашава са изградњом међународно-правног субјективитета Косова, а да истински дијалог косовских Албанаца са Београдом није ни почео, то не треба прихватити. Уколико не добијемо зелено светло за преговоре у јуну, добићемо неки други пут. Убеђивања да ЕУ не тражи од нас формално признање Косова су увреда за интелигенцију, па их нећу ни коментарисати.
Укратко, Србији не треба чланство у ЕЕП, јер је већ кроз ССП придружена земља ЕУ, која постепено постаје део заједничког тржишта. Не треба да повлачи апликацију за чланство, јер је наше право да будемо део ЕУ, а политички и морални притисак треба да буде на онима који нам то ускраћују. Услове Европског савета треба испуњавати у мери у којој је то у складу са минимумом државног интереса и само уколико постоји јасна веза са Копенхашким критеријумима, коју су важили за све друге кандидате.
Само Србија која себе поштује и која изврши поменуте три корекције може бити држава вредна поштовања других и вредна озбиљнијег уважавања њених интереса.
Никола Јовановић, саветник председника Генералне скупштине УН и уредник часописа „Изазови европских интегр
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
Untitled Document
| Подаци о члану |
 |
|
 |
| Мисли |
|
.php)
Томислав Николић, председник Србије у разговору са привредницима из Азербејџана
Ми вас не зовемо да вас преваримо, већ да остварите профит.
Прочитајте све мисли  |
|
.php)
|
