Учесници конференције „Корупција у Србији: пет година касније” (Фото Бета)

Хватање у коштац са корупцијом, по којој смо на незавидном месту у свету, могуће је само ако је држава организована и ако се адекватно казне они који се ухвате на делу. Последњих неколико година доста је урађено у борби против тог друштвеног зла, али је и оно даље веома присутно у свим сферама у Србији, сложили су се јуче највиши државни функционери на конференцији „Корупција у Србији: пет година после”, коју је организовао Центар за либерално-демократске студије.

Потпредседник владе Божидар Ђелић је, уз најаву оснивања нове агенције за борбу против корупције, истакао да је неопходна већа подршка правосуђу и полицији да пронађу и осуде све који су умешани у корупцију како би завршили у затвору. Важно је и да се промене закони међу којима су и они који се тичу имовине, а којима ће се спречити да додела грађевинског земљишта и дозвола не буду извор корупције.

Помак учињен од 2000. године није задовољавајући јер је Србија, како је нагласио вицепремијер, једна од најлошије рангираних земаља у Европи. Корупција је међу највећим проблемима, па зато борба мора бити институционална уз још већу помоћ оних као што су омбудсман и повереник за информације од јавног значаја, рекао је Ђелић уз напомену да нико не може бити задовољан брзином промена.

Министар правде Душан Петровић, уз упозорење да је проблем корупције један од кључних, оценио је да ће напредак у борби значити да је држава направила велики напредак, а тиме ће и грађани пристојно живети. Дужност је свих који седе у влади и оних који обављају јавне функције, како је напоменуо, да се боре да се корупција, ако већ не може да се искорени, бар сведе на најмању меру.

Правосуђе мора да буде независно, ефикасно и поштено, нагласио је министар правде уверен да ће се брзо окончати његова реформа јер „тамо где нема добрих судова влада закон јачег”. Петровић је навео да постоји велики број застарелих кривичних предмета, у извршењу, изрицању благих казни и казни испод законског минимума и додао да грађани сматрају да је управо корупција узрок лошег рада судова. Према резултатима истраживања, између 70 и 75 одсто грађана сматра да у правосуђу и судству корупција постоји што је, додао је, велики проблем са којим се морамо изборити.

Корупција је опасан друштвени проблем који се тешко открива и уочава јер то, указао је министар полиције Драган Јочић, онемогућавају технократија, бирократија и политика. Из корупције проистичу сви облици организованог криминала, али и тероризма. Међу узроцима корупције су, како је навео, процес транзиције, неефикасност правосуђа и полиције као и контролних органа, недоследност примене закона и отпор променама. Развоју корупције у Србији су допринели и приватизација праћена личним интересима, али и спрега судова и лица из криминогене средине. Међу специфичним узроцима корупције су и закони који су усвојени, али нису били прилагођени условима после октобарских промена, као и нестабилизовано и непотпуно оформљено друштво. Такође, и константни притисци са стране нису повољан амбијент за борбу против корупције.

Корупција осим економског пропадања на крају крајева поједе и саму државу, упозорио је министар полиције додавши да је МУП, уз бољу техничку опремљеност и стручност, успео да разоткрије организоване групе – стечајну, царинску, пензијско-инвалидског осигурања, просветну... Имовинска штета од корупције процењена је на око 278 милиона евра, против 285 лица поднете су кривичне пријаве, а међу онима који су лишени слободе је, подсетио је, и 12 судија и 27 цариника.

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић указао је да је корупција компликован проблем који ваља рашчланити да би био решен јер се у исто време мора борити са последицама и узроцима. Компликоване бирократске процедуре погодују корупцији и морале би да се упросте, па је Динкић најавио пројекат под називом „Гиљотине прописа”. У државној администрацији се мора, додао је, увести електронска управа, објединити рад различитих служби на граничним прелазима, али и обезбедити транспарентан процес приватизације и стечаја.

„Санкције за корупцију морају бити оштрије, а једина права је заплена имовине. На основу искуства земаља у Европи основала би се Агенција за одузимање имовине која би у случајима када се донесе пресуда одузимала незаконито стечену имовину, истакао је Динкић додавши да су за ефикасну борбу против корупције важне и добре плате у правосуђу и свих других који у томе учествују.

Мирко Цветковић, министар за финансије, указао је на потребу да се држава више ангажује на спречавању системских услова за корупцију доношењем прописа. Један од кључних је Закон о јавним набавкама, чије измене и допуне следе, затим о буџетском систему који налаже бољу контролу пара из државне касе, пореском поступку и администрацији, финансирању политичких странака.

Др Борис Беговић је, представљајући студију „Корупција у Србији: пет година касније”, на конференцији којој су присуствовали представници Светске банке и других међународних институција, закључио да је за ефикасну борбу против корупције, уз политичку вољу, потребно да институције попут судства, полиције и царине не буду корумпиране.

--------------------------------------------------------------------------

Тајкуни реалност

– Влада је припремила нови закон о заштити конкуренције који ће дати много веће ингеренције Антимонополској комисији и омогућити да се њене одлуке поштују. Важно је да ојача и да са више снаге пази да не дође до монополског понашања великих економских група на „грбачи” потрошача – одговорио је потпредседник Ћелић на питање шта је са борбом против тајкуна уз претходну напомену да су они „реалност у свакој земљи, па и у Србији”.

Ђелић је у влади најавио, како је рекао, преиспитивање да ли грађани плаћају превише прехрамбене производе и све што је део минималне потрошачке корпе. Да се утврди који су узроци за скупље млеко у Србији него у суседним земљама и на који начин влада може да утиче да се цена смањи. Можда ту има посла, додао је, и за Антимонополску комисију, али и владу јер неки производи немају довољно субвенција.

Потпредседник је негирао опаску новинара да је контрадикторно његово присуствовао на отварања новог „Делтиног” тржног центра на Новом Београду са изјавом да се залаже за заштиту потрошача. Он је  оценио као позитивно када инвеститор уложи 74 милина евра и отвори 500 нових радник места, додавши да је претходно отворио „Ситроен”, а да ће ускоро отворити и „Интерекс”, који је велики конкурент „Делта групе”. Циљ владе је, како је истакао, да буде што више конкуренције, али и да се подстакну страни инвеститори. Искуство је показало, као у случају Белгије која нема ниједну домаћу компанију, када дође до тешкоћа у пословању великих компанијских група – по правилу увек прво затворе погон у некој земљи где није домаћи центар одлучивања.

– Зато је у националном интересу наше земље да има што већи број снажних, домаћих компанија које ће обезбеђивати на дуги рок стабилност радних места и економије. У том процесу постоји опасност која се зове тајкунизација, опасност од превеликог утицаја одређене економске групе на одлучивање у самој влади. Тога је влада свесна и против тога  ће се борити – истакао је Ђелић.

--------------------------------------------------------------------------

Друштвени, а не лични проблем

Корупција је видљиво смањена у односу на 2001, али није на нивоу очекивања грађана и обећања политичара јер је и даље раширена и опасна, показује истраживање Центра за либерално-демократске студије које је урађено, како је рекао директор Борис Беговић, како би се направило поређење резултата са онима од пре шест година. Анкета је показала да грађани корупцију виде као друштвени, а не као лични проблем, што показује да не говоре на основу свог искуства.

Напоре власти у борби против корупције предузетници су на скали од један до пет оценили са 2,3. Они сматрају да је распрострањеност корупције смањена са 3,2 на 2,8 , а понуда са 3,3 на 1,3. Истраживање је показало и да је у протеклих неколико година смањен уплаћен износ за корупцију, то јест 15 одсто предузетника је 2001. за то трошило 10 одсто укупних прихода, а ту суму сада троши само пет процената предузетника.

Власт у Србији је протеклих пет година водила индиректну борбу против корупције. Како је показало истраживање, до смањења подстицаја корупције дошло је у спољној трговини, јавним финансијама, субвенцијама, приватизацији, стечају, транспарентности власништва и регистрације.